Da li znate koliko je težak oblak? Evo šta sve to znači!
Ako želite da iznenadite svoje prijatelje, decu i porodicu sa zanimljivim i neobičnim činjenicama, došli ste na pravo mesto. U nastavku vam donosimo 30 fascinantnih podataka koji će vam promeniti pogled na svet – i šire.
Zabavne naučne činjenice su savršen način da se zabavite ove večeri.
Pripremite se da impresionirate (ili možda čak i zbunite) svoje kolege, zabavite decu, očarate goste na večeri, i iznenadite sebe našom kolekcijom neobičnih i zabavnih informacija.
Sa nasumičnim činjenicama o životinjama, svemiru, geografiji, nauci, zdravlju, biologiji i mnogim drugim temama, pozivamo vas na našu avanturu kroz svet neobičnog, piše Science Focus, a prenosi danas.rs.
1. Oblak teži oko milion tona. Oblak obično ima zapreminu od oko 1 km³ i gustinu od oko 1,003 kg po m³ – to je gustina koja je oko 0,4 odsto manja od gustine vazduha koji ga okružuje (zbog toga on može da lebdi).
2. Žirafe imaju 30 puta veću verovatnoću da će biti pogođene munjom nego ljudi. Tačnije, zabeleženo je samo pet smrtonosnih udaraca munje na žirafe između 1996. i 2010. godine. Međutim, s obzirom na to da je populacija žirafa tada bila samo 140.000, to čini oko 0,003 smrtnih slučajeva od munje na hiljadu žirafa svake godine. Ovo je 30 puta veći broj smrtonosti nego kod ljudi.
3. Identični blizanci nemaju iste otiske prstiju. Ne možete da okrivite svog blizanca za svoje zločine, na kraju krajeva. Ovo je zato što faktori iz okoline tokom razvoja u materici (dužina pupčane vrpce, položaj u materici i brzina rasta prstiju) utiču na vaš otisak prsta.
4. Rotacija Zemlje menja brzinu. Zapravo, usporava. To znači da se dužina dana, u proseku, povećava za oko 1,8 sekundi po veku. Pre 600 miliona godina, dan je trajao samo 21 sat.
5. Vaš mozak se stalno „obnavlja“. Ovaj proces se zove fagocitoza, gde ćelije obavijaju i uništavaju manje ćelije ili molekule kako bi ih uklonile iz sistema. Ne brinite! Fagocitoza nije štetna, već zapravo pomaže očuvanju sive materije u vašem mozgu.
6. Najveći otkriveni komad fosilizovanog dinosaurijumskog izmeta je dugačak više od 30 cm i zapremina mu je više od dva litra. Veruje se da je ovo izmet tiranosaurusa reksa, a fosilizovani izmet (takođe nazvan „koprolit“) pomaže naučnicima da bolje razumeju šta je dinosaurus jeo.
7. Prosečna boja Univerzuma naziva se „Kosmički latte“. U studiji iz 2002. godine, astronomi su otkrili da svetlost koja dolazi iz galaksija u proseku ima bež boju, koja je blizu bele.
8. Životinje mogu da dožive vreme drugačije od ljudi. Za manje životinje, svet oko njih se pomera sporije nego za ljude. Na primer, salamanderi i gušteri doživljavaju vreme sporije nego mačke i psi. Ovo je zato što percepcija vremena zavisi od toga koliko brzo mozak može da procesuira dolazne informacije.
9. Voda možda nije „vlažna“. Ovo je zato što većina naučnika definiše vlažnost kao sposobnost tečnosti da održava kontakt sa čvrstom površinom, što znači da sama voda nije vlažna, ali može da napravi druge predmete vlažnim.
10. Jedna koka je živela 18 meseci bez glave. Neverovatan poduhvat koke Mike zabeležen je 1940-ih u SAD-u. Preživela je jer su joj jugularna vena i veći deo moždanog stabla ostali gotovo netaknuti, što je omogućilo dovoljno funkcije mozga za preživljavanje. U većini slučajeva, koka bez glave umire za nekoliko minuta.
11. Sve bakterije na svetu, složene jedna na drugu, bile bi duže od 10 milijardi svetlosnih godina. Zajedno, mikroskopski mikrobi na Zemlji, dugi 0,001 mm, mogli bi da obaviju Mlečni put više od 20.000 puta.
12. Nošenje kravate može smanjiti protok krvi u mozak za 7,5 procenata. Studija iz 2018. godine pokazala je da nošenje kravate može smanjiti protok krvi u mozak do 7,5 procenata, što može izazvati vrtoglavicu, mučninu i glavobolje. Takođe, može povećati pritisak u očima ako je previše zategnuta i veoma je dobra za prenošenje bakterija.
13. Strah od dugih reči zove se hipopotomonstrozeskvipedaliofobija. Reč od 34 slova prvi put je upotrebio rimski pesnik Horacije u prvom veku nove ere kako bi kritikovao pisce koji su imali nerazuman afinitet prema dugim rečima. Američka pesnikinja Aimee Nezheukumatathil, verovatno uplašena sopstvenim prezimenom, skovala je ovaj izraz kako ga danas poznajemo 2000. godine.
14. Najstariji pas na svetu živeo je 29,5 godina. Iako je prosečan vek psa obično 10-15 godina, jedan australijski gonič po imenu „Bluey“ preživeo je do dobi od 29,5 godina.
15. Najstarija mačka na svetu živela je 38 godina i 3 dana. Creme Puff je bila najstarija mačka koja je ikada živela.
16. Sunce proizvodi zvuk, ali mi ga ne možemo čuti. U obliku talasa pritiska, Sunce proizvodi zvuk. Talasna dužina pritisnih talasa sa Sunca meri se u stotinama milja, što znači da su van opsega ljudskog sluha.
17. Mont Everest nije najviša planina na Zemlji. Mauna Kea i Mauna Loa na Havajima, dva vulkana, viši su od Mont Everesta jer je 4,2 km njihove visine potopljeno pod vodom. Ovi vulkani merene ukupno 10,2 km, dok Everest ima samo 4,6 km visine.
18. Naš solarni sistem ima zid. Helijopauza – područje u svemiru u kojem solarni vetar nije dovoljno vruć da bi odbio čestice koje dolaze od udaljenih zvezda – često se smatra „graničnim zidom“ našeg solarnog sistema i međuzvezdanog prostora.
19. Lignje nemaju zapravo pipke. Imaju osam udova, ali to su ruke (za većinu vrsta). Tehnički, kada govorimo o glavonošcima (lignje, hobotnice itd.), naučnici definišu pipke kao udove sa cuclama na njihovom kraju. Lignje imaju cuclaste udove duž većine svoje dužine.
20. Većina mapa sveta je pogrešna. Na većini mapa još uvek se koristi Mercatorova projekcija – prva razvijena 1569. godine. Ova metoda je veoma netačna i čini da Aljaska izgleda isto veličine kao Brazil, a Grenland je 14 puta veći nego što zaista jeste. Da bi mapa bila potpuno tačna, trebala bi da bude u životnoj veličini i okrugla, a ne ravna.
21. NASA je stvarno „lažirala“ deo sletanja na Mesec. Iako su prvi koraci Neila Armstronga na mesečevoj površini definitivno bili stvarni, astronauti su bili u karantinu kada su se vratili na Zemlju, i to je uglavnom bila velika predstava.
22. Komete mirišu na pokvarena jaja. Kometa miriše na pokvarena jaja, urin, sagorele šibice i… bademe. Tragovi vodonitroksida, amonijaka, ugljen-dioksida i vodonitrocijana pronađeni su u sastavu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Čak su 2016. godine izdate promotivne razglednice koje su nosile miris kometa.
23. Polovi Zemlje se pomeraju. Ova magnetna promena Severnog i Južnog pola dogodila se 171 put u poslednjih 71 milion godina. Već smo zakasnili na promenu. Ona bi mogla da se dogodi uskoro, jer se Severni pol pomera brzinom od oko 55 kilometara godišnje, što je povećanje u odnosu na 15 km godišnje do 1990. godine.
24. Zaista možete umreti od smeha. To se dogodilo nekoliko puta, uglavnom zbog toga što intenzivan smeh izazove srčani udar ili gušenje. Komičari bi dakle trebalo da imaju upozorenje.
25. Motorne testere su prvobitno izmišljene za porođaj. Razvijene su u Škotskoj krajem 18. veka da pomognu i ubrzaju proces simfiziotomije (širenje pubičnog hrskavice) i uklanjanje zaraženih kostiju tokom porođaja. Tek početkom 20. veka počeli smo koristiti motorne testere za seču drveća.
26. Mravi nemaju pluća. Umesto toga, dišu kroz spirakle, devet ili deset malih otvora, u zavisnosti od vrste.
27. T. rex je verovatno imao perje. Naučnici u Kini otkrili su skelete ranog Kreda koji su bili prekriveni perjem. Ako su preci T. rex-a imali perje, verovatno ga je imao i sam T. rex.
28. Fudbalski timovi u crvenim dresovima igraju bolje. Boja vaše odeće može da utiče na to kako vas drugi doživljavaju i promeni kako se osećate. Pregled fudbalskih utakmica u poslednjih 55 godina pokazuje da su timovi koji su nosili crvene dresove dosledno bolje igrali na domaćim utakmicama u odnosu na timove u bilo kojoj drugoj boji.
29. Vetroturbine ubijaju između 10.000 i 100.000 ptica svake godine u Velikoj Britaniji.
30. Puževi imaju zube. Preciznije, između 1.000 i 12.000 zuba. Nisu kao naši, pa nemojte da zamišljate puževe sa previše zubatim osmesima. Mala „zubi“ puževa nalaze se na njihovom jeziku koji podseća na turpiju.
Autor: Dubravka Bošković
