Bilo da razmišljate o tome šta da jedete, šta da obučete ili samo da se podsećate da je potrebno da napunite telefon — od trenutka kada se probudimo, savremeni život je ispunjen odlukama. Iako ovi jednostavni izbori možda ne izgledaju kao naporni zadaci, studije pokazuju da bi mogli da preopterete naš mozak i učine nas umornim sve vreme.
U stvari, do kraja dana ispunjenog naizgled manjim kognitivnim zadacima možda će nam biti još teže da donosimo racionalne odluke, a stručnjaci kažu da bi za to mogle da budu krive nakupljanje određenih hemikalija u mozgu.
Zašto nas umor od odluka zaista sve iscrpljuje?
Kada donesemo odluku, mozak šalje električni signal između regiona mozga duž žičanih struktura koje se nazivaju neuroni. Ali za slanje ovih poruka potrebna mu je hemikalija u mozgu koja se zove glutamat, neurotransmiter. Istraživači su otkrili da se nakon donošenja odluke ovaj hemijski glutamat zadržava, i time "zaglušuje" mozak, a efekat postaje sve gori nakon sve više i više odluka.
Do otkrića su došli stručnjaci Pariskog instituta za mozak u Francuskoj, nakon što su izmerili nivoe ovih hemikalija u mozgu i uticaj koji imaju na obavljanje izazovnih zadataka. Naučnici su se fokusirali na deo mozga koji se zove lateralni prefrontalni korteks - deo mozga koji se bavi teškim zadacima i donosi odluke.
Studija koja je sprovedena 2022. ispitivala je 40 ljudi kojima su zadati različiti zadaci "pamćenja" tokom šest sati dok su ležali u MR skeneru. Jedan zadatak je uključivao gledanje nizova brojeva koji se pojavljuju na ekranu i procenu da li je trenutni broj isti kao prethodni. Lakši zadatak dobilo je 14, a teži zadatak 26 ispitanika.
Glutamat zajedno sa osam različitih hemikalija u mozgu meren je na nekoliko tačaka tokom kognitivnih vežbi. Zanimljivo je da su na kraju izazova obe grupe imale iste nivoe glutamata u svom bočnom prefrontalnom korteksu u poređenju sa početkom eksperimenta.
Foto: Pixabay.com
Rezultati zapravo sugerišu da je količina zadataka ono što uzrokuje ovo mentalno nagomilavanje, a ne njihovu poteškoću. Ali istraživači su primetili da ljudi koji rade teže zadatke pokazuju i druge znake umora, kao što je proširenje zenica u očima, što nije bio slučaj za grupu koja je radila lakši zadatak.
Studija je takođe razmatrala kako ovaj mentalni zamor utiče na to koliko dobro ljudi donose odluke. Između zadataka pamćenja istraživači su učesnicima dali druge vežbe, poput one u kojoj su ljudi birali između dobijanja manje sume novca odmah ili veće kasnije. Kada su se ljudi koji su radili teže zadatke pamćenja više umorili, počeli su da prihvataju malu nagradu koju bi odmah dobili, ali to nije uvek bio slučaj sa drugom grupom.
Ovo je sugerisalo da su birali opciju koja zahteva najmanju količinu donošenja odluka.
Stručnjaci sa Pariskog instituta za mozak u Francuskoj su primetili da bi san mogao da pomogne u rebalansu nivoa glutamata u mozgu, ali su naglasili da je potrebno više istraživanja.
Druge studije su takođe naglasile da umor od odluke zaista utiče na našu sposobnost da pravilno razmišljamo. Jedna studija iz 2016. godine, objavljena u Chronobiology International, otkrila je da ljudi donose racionalnije odluke ranije u toku dana.
Učesnici su zamoljeni da igraju igru u kojoj su morali da prihvate ili odbiju različite ekonomske ponude koje je predložio virtuelni učesnik. Ovu utakmicu su završili u 9 ujutro i u 17 časova. Istraživači su uočili opreznije donošenje odluka ujutru, dok su uveče učesnici provodili manje vremena odgovarajući na ponude sa visokom neizvesnošću.
Druga studija iz 2021. godine, objavljena u Journal of Retailing and Consumer Services, anketirala je više od 1.000 učesnika o impulsivnoj kupovini i takođe je otkrila da će ljudi kasnije tokom dana donositi impulsivne odluke. Oba sugerišu da donosimo loše odluke kasnije u toku dana kada nam je mozak umoran.
Ali postoje sugestije da i kratak odmor može da pomogne da se mozak napuni. Prema studiji iz 2021. objavljenoj u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja, koja se bavila odlukama koje su doneli sudije Velike lige bejzbola, otkrila je da postoji mali "štek" za pažnju, i da posle kratkih pauza tokom utakmice ti "štekovi" mogu da se popune. Autori studija su zaključili da bi ovi zaključci mogli da pomognu u radnim okruženjima i predložili su da kratke pauze tokom radnog dana mogu da budu korisne ljudima u „kognitivno zahtevnim poslovima“.
Autor: Marija Radić
