Zašto deca lažu? Morate znati sve vrste laži kako biste ovo razumeli i naučili ih zašto je to pogrešno

Namerno obmanjivati druge lažnim informacijama umesto istinom znači lagati. Ako vaše dete često laže, onda postoje određeni razlozi za njegovo ponašanje, kao i rešenja.

Da bismo utvrdili kako da pristupimo deci u takvim situacijama, moramo razumeti zašto deca lažu, piše Mentalup.co.

Vrste laži

Izmišljene laži: Do treće godine deca ne mogu da uoče razlike između stvarnosti i mašte. Ponekad mogu da preteruju kako bi privukli pažnju. Ovo ponašanje se uglavnom nastavlja do pete godine, ali se vremenom smanjuje.

Primer: Vaše dete kaže da plišani meda trči i krije se u ormaru. Ovo ne treba posmatrati kao laž, to je jednostavno njihova mašta i nije nešto o čemu treba da brinete.

Laži zasnovane na potrebama: Deca između tri i pet godina mogu koristiti emocionalnu manipulaciju da bi dobila ono što žele. Emocionalna manipulacija je često povezana sa laganjem.

Na primer, dete koje traži pažnju može reći: "Imam temperaturu", iako mu zapravo ništa ne fali. Ovo ne treba smatrati zlonamernom laži, umesto toga, roditelji bi ovo trebalo da protumače kao vapaj za pažnjom.

Društvena laž: Deca koja ne žele da idu u školu, osećaju se pospano ili imaju drugačije planove za dan možda žele da odbiju svoje obaveze na kratko govoreći drugima da su bolesna. To često rade i odrasli.

Patološke laži: To su laži koje govore deca i adolescenti sa poremećajima impulsivnog upravljanja i često se izgovaraju bez ikakve svrhe ili razloga.

Primer: Dete koje je ujak neprestano ponižavao nenamerno laže da je ujak mrtav (čak i ako je živ) kada ga u razgovoru pitaju za njega. Emocija koja pokreće ovu laž je da se dete oseća neprijatno u prisustvu svog ujaka. Ove nenamerne laži mogu biti uzrokovane i poremećajem pažnje i hiperaktivnošću. Hiperaktivna deca se često kreću i pričaju bez razmišljanja. Stoga, oni mogu da govore te laži ne razmišljajući o posledicama. Neophodno je potražiti pomoć od specijalizovanih dečijih psihijatara kada vaše dete iznosi patološke laži.

Lažu da bi se zaštitila: Deca lažu kada se plaše reakcije odraslih oko sebe, posebno ako su pogrešila. Nažalost, ovo se dugoročno može pretvoriti u odbrambeni mehanizam za dete.

Laži vredne divljenja: Deca mogu lagati o svojim veštinama, kvalifikacijama ili prethodnim uspesima kako bi impresionirala druge ljude. Jedan od najočiglednijih razloga za to je nedostatak samopouzdanja. Deca koja sebe vide kao neadekvatna možda će više voleti da lažu o svojim dostignućima.

Rutinske laži: Ovo je kada deca ne mogu da prestanu da govore laži, čak i kada dostignu godine u kojima mogu da razlikuju stvarnost od sopstvene mašte.

Deca koja govore rutinske laži su sebična i žele da zaštite svoje interese. Nažalost, to često može biti simptomporemećaja ličnosti. U tom slučaju preporučujemo da potražite pomoć od specijaliste psihijatrije.

Ne tražite od svog deteta da učestvuje u vašim lažima

Ne uvlačite svoje dete u sopstvene laži. Najjednostavniji primer: ne naručite svom detetu hamburger ako drugi roditelj nije saglasan sa time da dete treba to da jede, a onda tražite od deteta da laže kako se to nije desilo. Ovo može dovesti do toga da vaše dete pomisli da je u redu lagati u nekim situacijama.

Nemojte ispitivati svoje dete

Ne ispitujte svoje dete satima kada ga uhvatite u laži. Budite dobar slušalac, a zatim iskreno objasnite kako ovo ponašanje nije prihvatljivo. Ako vaše dete zna da će biti ispitano čak i ako prizna, veća je verovatnoća da će nastaviti da laže.

Ne koristite nasilje

Ne pokušavajte da promenite ponašanje svog deteta vikanjem ili batinama. Nasilje nikada nije rešenje. Deca koja su izložena fizičkim povredama pokušaće da svoje greške prikriju lažima kako bi se zaštitila. Ipak, normalno je da sva deca prave greške.

Verujte svom detetu

Jedan od razloga zašto deca lažu je taj što im roditelji ne veruju. Ako roditelji uvek pretpostavljaju da njihovo dete laže, onda će dete prihvatiti ovo ponašanje kao deo svog karaktera. Prema tome, treba da kažete svojoj deci da im verujete i da ih naterate da osete vašu ljubav.

Ne optužujte svoje dete

Ne optužujte dete pitanjima poput: "Zašto je staklo razbijeno?" ili "Zašto su vrata frižidera otvorena?". Ako je staklo razbijeno, možete zamoliti dete da vam pomogne da ga očistite. Ako su vrata frižidera otvorena, možete zamoliti dete da zatvori vrata. Ovo stvara ugodno okruženje za vaše dete da prizna svoje greške.

Ukratko, deca koja lažu iskusila su negativnost tokom svog razvojnog procesa. Stoga su roditeljske greške među glavnim razlozima za laganje. Ali ne zaboravite, možete pomoći svom detetu da prestane da laže. Ako smatrate da je situacija eskalirala, ne oklevajte da potražite podršku stručnih lica.

Autor: Zorica Lazarević