AKTUELNO

Čovekova želja da pali vatru na kojoj će se grejati i kuvati hranu terala ga je kroz celu ljudsku istoriju da izmišlja različite vrste „šibica„. Hiljadama godina kasnije, Rimljani nisu odmakli mnogo napred ali i oni su i dalje primitivno hvatali iskru komadićem drveta natopljenim u sumpor.

U srednjem veku, iskrama dobijenim udaranjem kremena o čelik ljudi su palili napola ugljane krpe, suvu mahovinu ili gljivice. Sve se te lako zapaljive tvari nazivaju ,“trud“ ili „samokres“. Današnje šibice mogle su biti napravljene tek pošto je otkriven fosfor, element koji se pali već na niskoj temperaturi.

Godine 1681. irski fizičar Robert Bojl je stavio je drvce premazano sumporom u smesu sumpora i fosfora. Međutim, te su se šibice lako palile, pa izum nije bio praktičan.

Prve praktične šibice napravio je engleski hemičar i apotekar John Walker. Da bi upalile, valjalo ih je provući između presavijenog papira pokrivenim sitnim komadićima stakla. Te šibice on je nazvao „Friction Lights“ kao i da se on navodi kao prvi prodavac šibica u svetu prve šibice je prodao advokatu 7. aprila 1827. godine. Iako je njegov izum bio neobičan, Volker nije uspeo da ga unovči.

Francuz Šarl Šora hemičar, izumeo je 1830. godine i prvi upotrebio beli fosfor u svojoj formuli za izradu šibica, njegovu inovaciju su vrlo brzo i naširoko kopirali mnogi drugi proizvođači. Ipak ovaj pronalazak nije širio neprijatne mirise, ali je imao drugu, malo veću manu – beli fosfor bio je otrovan.

Mađar János Irinyi je 1835. godine zamenio kalijev hlorat s olovnim oksidom i dobijene šibice zapalio tiho i bez problema.

1833. u Austriji i Nemačkoj su već pravljene šibice s fosfornim vrhom. Međutim, i tu je postojao jedan problem. Beli ili žuti fosfor je bio tako opasan za radnike koji su izrađivali šibice da je morao biti zabranjen međunarodnim sporazumom 1906. godine.

Na kraju je pronađen neotrovni crveni fosfor, a to je dovelo i do pronalaska tzv. sigurnosnih šibica. Prve takve šibice, koje su se palile isključivo na posebnoj, za to izrađenoj površini, proizvedene su u Švedskoj 1855 . godine. Proizveo ih je švedski industrijalac Johan Edvard Lundström koji je i prvi je patentirao ovu metodu.

Autor: Dubravka Bošković