Svima nam je poznata ona izreka „U svakoj čorbi mirođija“. Na osnovu toga može da se zaključi da je ova biljka začin koji se može mešati u većinu jela, a njenu aromu najbolje poznajemo iz kiselih krastavaca gde je obavezna. Ali, da li ste znali koliko je ova začinska biljka zaista zdrava?
Mirođija je začin iz porodice biljaka u koje spadaju lovorov list, peršun i kumin. Poreklo vodi sa Mediterana, a s vremenom je popularnost njene arome poprimila planetarne razmere. Mirođija sadrži poprilične količine gvožđa, magnezijuma i kalcijuma te je veoma bogata flavonoidima snažnim antioksidantima koji imaju antivirusna i antiupalna svojstva. Gotovo svi delovi mirođije su lekoviti, može se sušiti ili koristiti u svežem obliku.
Semenke mirođije
Semenke mirođije su veoma bogate flavonoidima, sadrže popriličnu količinu kalcijuma i njihovom redovnom upotrebom možete ojačati strukturu kostiju i preventivno delovati na nastanak osteoporoze.
Zbog svojih antibakterijskih svojstava semenke ove biljke sprečavaju rast i razvoj bakterija u organizmu, a njima možete i rešiti problem lošeg zadaha za koji su glavni krivci upravo bakterije.
Veoma su delotvorna pomoć u borbi protiv respiratornih upala i bolesti kao što su prehlada, grip, bronhitis. Ako imate problema sa respiratornim bolestima pomešajte semenke mirođije sa medom i uzimajte tri kašike dnevno.
Ulje mirođije
Pored toga što obogaćuje ukus mnogih jela ulje mirođije štiti organizam od infekcije. Kad ga konzumiramo zajedno sa hranom ovo ulje može biti od velike koristi za olakšanje simptoma urinarnog trakta, bubrega, genitalija i probave. Isto tako ovo ulje se može nanositi direktno na kožu jer potpomaže zaceljivanje rana i kožnih infekcija, a nekada se koristilo i kao veoma efektno sredstvo protiv vaški.
Ukoliko ste dojilja i imate problema sa produkcijom mleka, eterično ulje mirođije može biti spas, kao što može delovati kao prirodni lek protiv poremećaja pažnje kod dece (ADHD) ukoliko se pomeša u čaj od kamilice. Deluje veoma umirujuće, kao blagi sedativ i koristi se protiv anksioznosti, depresije i izliva besa.
Autor: Dubravka Bošković
