- Kada koristimo reč depresija u svakodnevnom životu, ljudi obično misle na pad raspoloženja usled neke epizode, situacije koja ih je zadesila ali to nije klinička depresija - rekla je za Novo jutro, psiholog Tamara Perović.Kako kaže, nije svaki pad raspoloženja depresija, ali onog trenutka kada taj pad raspoloženja ima određeno trajanje, određeni intenzitet, ako je duže od dve nedelje, ako se javlja svakoga dana to nam je alarm da treba da potražimo pomoć.

- Dete postaje povučeno, odvaja se iz grupe vršnjaka, sedi tužno, simptomi su slični kao i kod odraslih, nekada moćemo videti i bes, razdražljivost. Dete se promenilo, ne uživa više u stvarima u kojima je do tada uživalo. Deca nekada ne umeju da kažu kako se osećaju, ali omaju neke reakcije, boli ih stomak , glava, spava im se često - objasnila je StojankaTlačinac, savetnica pri Roditeljskom telefonu.Kako kaže, roditelj može da primeti da je dete drugačije da je umorno, gubi apetit, a posebno ako se simptomni udruže i traju neko vreme moramo se zapitati o čemu se radi.

- Mi smo možda i unutar struke imali dugo ideju da je depresivnost nešto što se na manjem uzrastu ne pokazuje ali u poslednje decenije ukazuju da je sve veći broj depresivne dece, adolescenata posebno - rekao je Oliver Vidojević, psihijatar i psihoterapeut za decu i mlade pri Institutu za mentalno zdravlje.Kako kaže, to je ozbiljna tema i statistike pokazuju da je u toj populaciji to vrlo često i mora se intervenisati jer ko je jednom pokušao suicid on je deset puta skloniji da ga ponovo pokuša, i dodaje:

- Ostavljanje oproštajnih pisanja govori da je to promišljeno, da je postojala namera i pokazuje da sredina nije primetila i nije intervenisala da se nešto dešava - rekao je Vidojević.