Istraživanja iz 2013. godine pokazala su da je svaka druga odrasna osoba bila prekomerno uhranjena a da je 14% dece i adolescenata gojazno.

- Upravo zato što mislimo da je prevencija bolesti prvi korak do dobrog zdrvalja, ministarstvo zdravlja je formiralo radnu grupu, koja je vrlo vredno radila i nastala je ova uredba o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti od strane vlade - rekla je Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac grupe za javno zdravlje u ministarstvu zdravlja.

Kako kaže, indeks telesne mase, jasno pokazuje spada li osoba u gojazne, ali bi se, prema njenim rečima, pre svega gojaznim mogao nazvati onaj čovek koji ima zdravstveni problem. - Ako gledamo gojaznost kao potencijalnu pretnju po zdravlje, onda ćemo drugačije razmišljati - rekla je Aksentijević, i dodala:

- Od gojaznosti nastaju mnogi drugi problemi, opasni po naše zdravlje. Pre svega, kao prvi korak, jako je dobro da smo svi na istoj strani, ali međutim ono što su proizvođači već uradili jeste da skoro svaki proizvod sadrži deklaraciju o kalorijskoj vrednosti i sastavu, ako pažljivo čitamo, i pravimo ravnotežu u ishrani onda ćemo moći da prevaziđemo ovaj problem.

Kako kaže, ono što je zabranjeno može biti još više primamljvo, i ističe da je najbitnije imati i plasirati dobru informaciu što i jeste jedan od ciljeva ovog našeg programa, i uz to ističe da je jednako bitno da se ono što smo saznali i realizuje.

- Treba promovisati dobro informisanje i zdrave stilove života i omogućiti da se ti zdravi stilovi sprovedu. Fizička aktivnost je neophodna za svakoga od nas ali samo onako kako naše zdravstveno zdravlje to dozvoljava - ističe ona, i dodaje:

- Naša namera je da svakako iz najbiližeg okruženja škole udaljimo pekare i prodavnice brze hrane, to ne može odmah, ali ako zajedničkom akcijom apelujemo na svest tih koji prodaju tu hranu onda ćemo moći nešto da uradimo. Na dobrom smo putu da ovaj problem ne bude poznat samo u stručnoj javnosti nego i šire.