Danas se, 2. aprila, obeležava sveti dan autizma. Priznati svetski stručnjak za matične ćelije dr Nadežda Basara već skoro čitavu deceniju u Srbiji, ali i regionu apeluje i upozorava porodilje da je nepotrebno kriokonzerviranje (čuvanje) matičnih ćelija iz pupčane vrpce, jer im nikada neće zatrebati i da je to čisto bacanje para.
A nije tajna da je sve više roditelja u Srbiji “podleglo” reklamama ovih firmi, ali i lekara koji ih u privatnim zdravstvenim ustanovama propagiraju ističući ovu uslugu kao “spas od skoro svih bolesti za vaše dete”, za koju roditelji potom izdvajaju između 1.800 i 3.500 evra.
Prof. Basara nedavno je u emisiji “Blic žena studio” na Blic TV pokrenula ovu “vruću” temu pre dve godine, a detaljno je za “Blic” objasnila “svu besmislenost ovog postupka u nadi da će prestati sa trendom, jer se u svetu ta metoda ne sprovodi već 20 godina”.
Ne, ne leče autizam
Ona posebno upozorava da se matične ćelije ne mogu koristiti za lečenje određenih poremećaja i bolesti.
- Matične ćelije ne mogu da se koriste za lečenje autizma, Daunovog sindroma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze i svih drugih bolesti koje bi spadale u lečenje regenerativnom medicinom. Nažalost, medicinske institucije u Srbiji, od Lekarske komore i društva, pa do medicinskih fakulteta, ne informišu narod na adekvatan način o dostignućima u medicini, niti se oglašavaju da spreče takve lažne informacije.
Nedovoljne za lečenje odraslih
Kako napominje, u Evropskom institutu za medicinska istraživanja u Nemačkoj, gde je svojevremeno radila, čuvali su matične ćelije iz pupčane vrpce do pre 20 godina.
- Matične ćelije iz pupčanika leče iste bolesti kao i matične ćelije iz periferne krvi i koštane srži, ali samo ako dva slična preparata imaju dovoljan broj matičnih ćelija, i ako zadovoljavaju i ostale kriterijume koji su važni za kvalitet, kao sto je na primer sterilnost preparata. Razlika je u tome sto je njih jako malo, i u početku su se samo koristile za decu, jer je broj matičnih ćelija za odrasle bio nedovoljan. Osim toga vrlo često su, zbog procesa samog porođaja, nesterilne, jer dolazi do kontakta sa bakterijama iz genitalija ili kože - objašnjava dr Basara.
Nema garancije za zamrzavanje
Kako dalje ističe, postoji nekoliko problema.
- Kada se zamrzavaju matične ćelije iz periferne krvi, Zavodi za transfuziju, koji ih proizvode, daju garanciju samo na pet godina. Posle toga nema više garancije i ako hoćete preparat stariji od pet godina da primenite kod pacijenta, vi kao lekar preuzimate kompletnu odgovornost za njega. Druga stvar je što matične ćelije iz pupčanika mogu samo pomoći pacijentima malog rasta i težine do 60 kilograma, ali se zadnjih pet godina neznatno koriste kao transplantant. Navešću primer iz Nemačke: od 3.380 transplantacija u prošloj godini, samo u četiri slučaja su primenjene matične ćelije iz pupčanika, što čini svega 0,1%.
Foto: TV Pink Printscreen
Cena i do 3.500 evra na rate
U Srbiji postoji nekoliko privatnih banaka, odnosno ekspozitura koje preuzimaju i transportuju matične ćelije na čuvanje u inostranstvo. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu postoje ispostave gde možete preuzeti paket, a cene se kreću u zavisnosti od broja godina koliko planirate da čuvate matične ćelije, ali i od toga za koliko dece. Ako želite da se matične ćelije čuvaju u Nemačkoj, za jedno dete paket košta oko 1.800 evra za period od 20 godina, dok za dvoje dece košta za oko 1.000 evra više, a za period od 30 godina cena paketa iznosi nešto manje od 3.500 evra. S druge strane, ako bi se matične ćelije čuvale u Poljskoj, cena za jedno dete na 20 godina je oko 1.900, a za dvoje 3.000 evra. Kako bi pridobile klijente, nude akcije i plaćanje na rate.
Kako sprečiti zloupotrebe
Profesorka tvrdi “da niko ne može da garantuje da matične ćelije koje ste sačuvali neće biti zloupotrebljene”.
- Svedoci smo sta se desilo pre tri godine kada je jedna banka za čuvanje matičnih ćelija, prosto “izgubila” materijal. Oni koji su potpisali ugovor mogu da provere šta je sa matičnim celijama koje su dali na čuvanje tj. da traže da im se pokaže kaseta, i u njoj preparat sa zamrznutom krvlju iz pupčane vrpce, gde se čuva, a ako nemaju sredstva za odlazak u tu zemlju, da im se odštampa tj. pismeno dostavi broj mesta na kome se nalazi kaseta u krio-tanku, broj krio-tanka i gde se on tačno nalazi. To sve stoji u kompjuteru koji je povezan sa kriotankovima i lako je pronaći, ali opet ostaje mesta raznim mahinacijama - zaključila je dr Basara.
Šansa da će biti iskorišćene 1:2.500
I brojke su apsolutno na strani prof. Basare. Verovatnoća da će matične ćelije ostavljene u privatnim bankama u nekom trenutku biti iskorišćene za lečenje deteta su 1:2.500, odnosno 0,04 odsto. A na drugoj strani ova usluga prosečno košta oko 2.000 evra, mada ima onih koji uz “dodatne pogodnosti” naplaćuju i po 3.500 evropskih novčanica. Prema dostupnim, zvaničnim podacima, tokom 2019. ostavljeno je oko 1.250 uzoraka matičnih ćelija iz pupčanika u nekoj od privatnih banaka koje imaju licencu za rad u Srbiji. Ako se tim tempom nastavilo i u naredne tri godine, to bi značilo da je od 2019. do 2022. u banku matičnih ćelija ostavljeno 5.000 uzoraka. Računajući da je prosečno svaka ova usluga koštala 2.000 evra, dolazimo do biznisa u kojem je “okrenuto” najmanje 10 miliona evra!
Ugledni stručnjak u Nemačkoj i EU
Profesorka Basara je počela da se bavi naučnim istraživanjima na humanim matičnim ćelijama daleke 1986. godine u Montrealu u Kanadi i do sada je objavila 128 naučnih radova o matičnim ćelijama isključivo u inostranim naučnim časopisima i oni su više od 5.000 puta citirani od drugih svetskih naučnika. Transplantirala je 2.400 pacijenata matičnim ćelijama, sa uspešnošću lečenja dve godine posle transplantacije od 88 odsto, što je svrstava u sam svetski vrh stručnjaka.EU i nemačko društvo transplantatora su je pre 15 godina imenovali za glavnog inspektora akreditacije transplantacionih centara širom EU.
