Svi znamo da je doručak najvažniji obrok u toku dana, ali nemamo svi iste navike. Dok su jedni navikli da jedu čim se probude, drugi čekaju makar dva sata posle buđenja, a ima i onih koji pre 12 nemaju apetit. Idealno vreme za doručak se toliko promenilo tokom godina, da ga više nije lako definisati.
Prema rečima nutricionistkinje Marije Hoze Krispin sa klinike Menorka, ne postoji idealno vreme za doručak – svaka osoba treba da to uradi u vreme koje mu najviše odgovara, a to će zavisiti od njegovog rasporeda i načina života. „Za mene je važnije ono što se jede za doručak nego od vremena u koje se jede. U tom smislu postaju relevantni neki zdravi predlozi, kao što su ovsena kaša, jaja ili grčki jogurt za doručak“, kaže nutricionistkinja.
Nutricionistkinja naglašava važnost prilagođavanja vremena doručka cirkadijalnim ciklusima, unutrašnjem satu koji reguliše naš krvni pritisak, telesnu temperaturu i hormone, jer se oni razlikuju od osobe do osobe. S tim u vezi, stručnjak za dugovečnost Valter Longo savetuje potpuno izbegavanje konzumacije hrane u mraku, što će, zauzvrat, promovisati rano jedenje. Ova praksa obično podrazumeva povećanje vremena između večere i doručka.
„Međutim, naše telo je fleksibilno. Ako bismo se pridržavali preporuka do milimetra, morali bismo da počnemo tako što idemo u krevet u 22 sata, što većina ljudi ne radi“, kaže Marija Hoze Krispin. „Dakle, možemo reći da će vreme za doručak zavisiti od toga u koje vreme smo večerali, kada smo otišli u krevet i u koje vreme smo ustali“, rekla je nutricionistkinja, savetujući da napravimo pauzu od 12 sati.
