Kako pravilno utvrditi koliki je normalan pritisak

Krvni pritisak normalno raste i pada tokom dana, a proverava se tako što se meri pomoću aparata, na nadlaktici obe ruke. Mere se dve-tri vrednosti u razmaku od dva-tri minuta, a zvanična vrednost pritiska je ona koja je merenjem bila viša.

Koliki je normalan krvni pritisak

Prema Evropskom udruženju za srce, optimalan krvni pritisak za odrasle je niži od 120/80 mmHg, a normalnim krvnim pritiskom smatra se onaj koji se kreće u vrednostima do 139/89 mmHg.

Šta znače povišene vrednosti pritiska

Povišen krvni pritisak ili hipertenzija podrazumeva zabeležene veće vrednosti od tih, koje se klasifikuju u tri faze kao:

• Hipertenzija 1. stepena kada se krvni pritisak kreće u vrednostima 140–159 za sistolni ili 90–99 mmHg za dijastolni pritisak; u ovoj fazi lekar će verovatno preporučiti promene u načinu života i uključiti lekove za krvni pritisak na osnovu rizika od razvoja ateroskleroze i bolesti kao što su srčani udar ili moždani udar

• Hipertenzija 2. stepena kada se krvni pritisak kreće na 160/109 mm Hg ili više; u ovoj fazi lekar će propisati kombinaciju lekova za krvni pritisak i promenu načina života

• Hipertenzija 3. stepena kada krvni pritisak iznenada pređe 180/110 mmHg, javlja se tzv. hipertenzivna kriza koja zahteva medicinsku pomoć i u tom slučaju se treba odmah obratiti lekaru.

Šta znače snižene vrednosti pritiska

Sniženi krvni pritisak ili hipotenzija podrazumeva vrednosti niže od 100mmHg za sistolni pritisak i niže od 60mmHg za dijastolni, a klasifikuju se u četiri faze:

• Primarna hronična hipotenzija nije opasna i donekle se može objasniti načinom života, genetskim predispozicijama i mestom gde se živi. Pritisak je snižen trajno.

• Sekundarna hipotenzija nastaje usled nekih lekova ili drugih bolesti kao što su problemi sa štitnom žlezdom, neuropatija, srčana oboljenja, dijabetes, Parkinsonova bolest, infekcija, krvarenja, depresija. Leči se uzrok kako bi se problem otklonio.

• Ortostatska hipotenzija se dešava pri naglom menjaju položaja, odnosno kada se iz ležećeg prelazi u sedeći ili kada se ustaje sa stolice. Ništa ne bude ako razlika u pritisku nije velika, a kada je pad veći, javlja se malaksalost, nesvestica, drhtavica, znojenje, grčevi, zamućen vid, pa čak i kratkotrajno gubljenje svesti.

• Postprandijalna hipotenzija se dešava posle jela i uobičajena je kod starijih ljudi.

Kako godine i pol utiču na vrednosti normalnog krvnog pritiska

Prosečan krvni pritisak nije isti za muškarce i žene, a kod oba pola ima tendenciju da raste sa godinama. Pre 55. godine života veće šanse da dobiju visok krvni pritisak imaju muškarci. Žene češće dobiju visok krvni pritisak nakon menopauze.

Obično se više pažnje poklanja sistolnom krvnom pritisku kao glavnom faktoru rizika za kardiovaskularne bolesti kod ljudi starijih od 50 godina. Kod većine ljudi sistolni krvni pritisak raste sa godinama zbog sve veće ukočenosti velikih arterija. Međutim, dijagnoza visokog krvnog pritiska može se postaviti i ako skoči i gornji donji pristisak. Rizik od smrti od ishemijske bolesti srca i moždanog udara se udvostručuje sa svakim sistolnim povećanjem od 20mmHg ili dijastolnim povećanjem od 10mmHg kod ljudi starosti od 40 do 89 godine.

Uzroci koji izazivaju visok krvni pritisak

Krvni pritisak je sila koja se stvara kontrakcijom srca usled koje cirkulišuća krv deluje na zid krvnog suda. Krvni pritisak varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi u organizmu. Pritisak može da varira i usled nekih faktora bude visok ili nizak.

Pri visokom pritisku srce jače pumpa krv zbog suženja krvnih sudova, ovo stanje ne mora da daje simptome sve do pojave infarkta ili moždanog udara, zbog čega se naziva tihi ubica.Kod niskog pritiska ako je bez simptoma, nije znak za uzbunu, ali kod nekih osoba može da bude znak nekih oboljenja.

Simptomi i metodi za otkrivanje hipertenzije

Ukoliko se simptomi visokog krvnog pritiska pojave, to najčešće mogu da budu:

• glavobolja jakog intenziteta

• umor

• pritisak u glavi

• ubrzan ili kratak dah

• probadanje u grudnom košu

• curenje krvi iz nosa

• pojavljivanje crvenila na licu

• zujanje u ušima

• pojava krvavih tačkica u očima

• mučnina

• povraćanje

• grčevi u ekstremitetima

Veoma često nizak pritisak dolazi bez simptoma, posebno zato što je nekim ljudima to uobičajeno stanje. Ako se i javi sa simptomima to su obično neki od sledećih:

• malaksalost

• mučnina

• hladne ruke

• bledilo

• zamućen vid

• znojenje

• nesvestica

• loša koncentracija

• kratkotrajno gubljenje svesti

Ukoliko primetite neki od simptoma, moguće je da imate problema sa pritiskom i trebalo bi da ga merite i pratite, posebno u trenutku kada se tegobe pojave. Ukoliko potraju, ili vrednosti mnogo odskoče od normalnih, obavezno se javite lekaru.

Dijagnostičke metode za otkrivanje

Za otkrivanje hipertenzije dovoljan je merač pritiska, a granice su jasne – vrednosti pritiska ne smeju da pređu 140/90 mmHg. Pritisak se meri tri puta u razmaku tri do pet minuta. Lekar treba da izmeri krvni pritisak na obe ruke u sva tri položaja, dok pacijent leži, sedi i stoji. Dozvoljena razlika u vrednosti pritiska između leve i desne ruke je 20/10 mmHg. Srednja vrednost je prava vrednost pritiska.

Kada pacijent kontroliše krvni pritisak kod kuće, primenjuje isti princip kao i kod lekara. Važno je da se pritisak meri uvek u isto doba dana, da bi osoba mogla da poredi svoje vrednosti pritiska.

Lekari čak preporučuju to merenje u kućnim uslovima, jer je pacijent tada najopušteniji. Mnogi ljudi imaju tremu kad su kod doktora, pa vrednosti budu veće u ordinaciji i nisu odraz pravog stanja. Dakle, nekad pacijenti sami primete da su vrednosti veće. Kada se to desi, treba zakazati pregled kod kardiologa i proveriti šta se može uraditi kako bi bio stabilizovan.

Na pregledu kardiologa možete očekivati: merenje pritiska, razgovor sa doktorom o simptomima, porodičnoj situaciji vezanoj za kardiovaskularna oboljenja, analizu krvne slike i drugih važnih parametara za krvni pritisak, a osim toga moguće je da će vam biti preporučen EKG, ultrazvuk srca, u nekim situacijama čak i CT, ali i pregledi koji bi možda povezali hipertenziju sa nekim drugim bolestima, kao što su hipertireoza ili bolesti bubrega.

Bolesti do kojih dovodi povišen pritisak

Dugotrajno dejstvo povišenog i visokog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima krvnih sudova, u srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.

* u 72% slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog

* u 48% javlja se srčana insuficijencija

* u 30% slučajeva javlja se promena na perifernim krvnim sudovima

Ako ne računamo tumore, najveći broj ljudi godišnje umre upravo zbog moždanog ili srčanog udara, a visok krvni pritisak otvara put ka tome.