Brak donosi mnogo promena, ali za oko 30% žena u braku njihovo ime ostaje isto. To znači da 70% žena užima muževljevo prezime, zbog čega se postavlja pitanje o važnosti ove tradicije.
Najnovije istraživanje koje je sprovela doktorka Rejčl D. Robnet, profesorka psihologije na Univerzitetu u Nevadi, objašnjava da razlog tome leži u očuvanju zastarelih podela među polovima.
Istraživanje je sprovedeno u tri odvojene studije koje su uključivale 355 ljudi (254 žene i 101 muškarca) iz Sjedninjenih Država i Ujedninjenog Kraljevstva. U prvim dvema studijama od učesnika se tražilo da opišu muževe čije su žene zadržale sopstveno prezime. Doktorka Robnet i njen tim su došli do zaključka da su ispitanici u tom slučaju koristili fraze poput ‘izražajna’, ‘manje uključena u bračnu zajednicu’ i ‘ima manje moći u braku’.
Rezultati treće studije analizirali su viđenje ljudi koji su dali ove opise i otkrili da su oni koji su imali tradicionalnije viđenje uloga među polovima, muškarca u takvom braku videli kao ‘ženstvenog’ i ‘obespravljenog’.
Istraživanje je pomoglo da se shvati dugotrajnost u tradiciji menjanja prezimena u braku, a doktorka je za sajt EurekAlert izjavila da rezultati ukazuju da ovi aspekti heteroseksualnih veza i dalje prikazuju ‘strukture moći koje favorizuju muškarca’.
– Tradicija uzimanja muževljevog prezimena u braku je više od tradicije. Ona reflektuje suptilne norme uloge pola i ideologije koje često neosporno ostaju u korist muškaraca – izjavila je doktorka Robnet.
Ova tradicija se ipak menja, i Njujork Tajms navodi da je od osamdesetih godina prošlog veka do danas, broj žena koje su zadržale svoje prezime u braku udvostručen.