Antioksidansi- vaša vojska protiv slobodnih radikala!

Ovde bi uputno bilo reći par stvari o samim slobodnim radikalima.

Antioksidansi vs slobodni radikali

U pitanju su otpadne supstance koje proizvode ćelije, dok telo prerađuje hranu i reaguje na okolinu. Ako telo ne može efikasno da obrađuje i uklanja slobodne radikale, može doći do oksidativnog stresa. Ovo može oštetiti ćelije i funkciju tela. Slobodni radikali su takođe poznati kao reaktivne vrste kiseonika.

Faktori koji povećavaju proizvodnju slobodnih radikala u telu mogu biti unutrašnji, kao što je zapaljenje. Ili mogu biti spoljašnji, na primer- zagađenje, izlaganje UV zračenju ili dim cigareta.

Slobodni radikali dolaze u mnogim oblicima, veličinama i hemijskim konfiguracijama. Ono što im je zajedničko je “proždrljiv” apetit za elektronima. Oni ih, tako reći “kradu”, od bilo kog obližnjeg elementa koji će ih proizvesti. Ova tzv. “krađa” elektrona može radikalno da promeni strukturu ili funkciju „oštećenih“ u procesu. Recimo, može doći do promene uputstava kodiranih u lancu DNK. Može povećati verovatnoću da će se cirkulišući molekul lipoproteina niske gustine (LDL, koji se naziva i loš holesterol) zarobiti u zidu arterije. Ili može da promeni ćelijsku membranu, menjajući tok sadržaja što ulazi u ćeliju, i što izlazi iz nje. Prekomerna i hronična količina slobodnih radikala u telu izaziva stanje koje smo spomenuli, a koje se naziva oksidativni stres, koji može oštetiti ćelije i dovesti do hroničnih bolesti.

Oksidativni stres je povezan sa bolestima srca, rakom, artritisom, moždanim udarom, respiratornim bolestima, imunim nedostatkom, emfizemom, Parkinsonovom bolešću i drugim inflamatornim ili ishemijskim stanjima.

Na svu sreću, ni mi nismo potpuno bespomoćni protiv slobodnih radikala. Telo, koje je dugo naviklo na ovaj nemilosrdni napad, proizvodi mnoge molekule koji gase slobodne radikale, baš kao što voda gasi vatru. Takođe, antioksidante, borce protiv slobodnih radikala, dobijamo i iz hrane. Oni to rade tako što velikodušno daju elektrone slobodnim radikalima, bez posebne štete po sebe. Antioksidanti su takođe uključeni u mehanizme koji popravljaju DNK i održavaju zdravlje ćelija.

Za antioksidanse se kaže da pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala u našim telima, a smatra se da to podstiče opšte zdravlje.

Izvori antioksidanata

Izvori antioksidanata mogu biti prirodni ili veštački. Naše telo takođe proizvodi određenu količinu i vrstu antioksidanata, poznate kao endogeni antioksidansi. Svi ostali, koji dolaze izvan tela nazivaju se egzogeni.

Postoje stotine, a verovatno i hiljade različitih supstanci koje mogu delovati kao antioksidansi. Najpoznatiji su vitamin C, vitamin E, beta-karoten i drugi srodni karotenoidi, zajedno sa mineralima selenom i manganom. Pridružuju im se glutation, koenzim K10, lipoična kiselina, flavonoidi, fenoli, polifenoli, fitoestrogeni i još mnogo toga. Većina se javlja u prirodi, a njihovo prisustvo u hrani verovatno sprečava oksidaciju. Takođe, može poslužiti i kao prirodna odbrana od lokalne sredine.

Antioksidansi nude niz zdravstvenih prednosti

Antioksidansi su privukli pažnju javnosti 1990-ih, kada su naučnici počeli da shvataju da je oštećenje koje vrše slobodni radikali uključeno u rane faze ateroskleroze, oboljenja koje začepljuje arterije. “Otimačina” koju vrše slobodni radikali je takođe bila povezana sa rakom, gubitkom vida i nizom drugih hroničnih stanja. Neke studije su pokazale da su ljudi sa malim unosom voća i povrća bogatog antioksidansima bili značajno više izloženi riziku za razvoj ovih hroničnih stanja, nego ljudi koji su jeli puno namirnica bogatih ovim borcima protiv slobodnih radikala.

Antioksidativna hrana- superhrana?

Neke namirnice dostigle su status „superhrane“ zbog visokog sadržaja antioksidanata. Naučnici sa Nacionalnog instituta za starenje i Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država su 1991. godine kreirali alatku za ocenjivanje pod nazivom Kapacitet apsorpcije radikala kiseonika (ORAC). Korišćen je za merenje antioksidativnog kapaciteta hrane. Hrana sa visokim ORAC rezultatima uključuje kakao, bobičasto voće, začine i mahunarke. Borovnice i druge namirnice koje su na vrhu te liste bile su u velikoj meri promovisane u popularnoj štampi kao sjajni borci u borbi protiv bolesti, poput raka ili srčanih bolesti. Međutim, 20 godina kasnije, sve ove informacije su povučene, a baza uklonjena nakon što je utvrđeno da antioksidansi imaju mnogo funkcija, od kojih nisu sve povezane sa aktivnošću slobodnih radikala ali, da njihova aktivna uloga- kada se unesu hranom- možda i nije bila baš toliko važna, kako se smatralo.Jedan od mogućih razloga zašto mnoge nove studije o antioksidativnim namirnicama ne pokazuju značajnu zdravstvenu korist je taj što antioksidansi imaju tendenciju da rade najbolje u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama, biljnim hemikalijama, pa čak i drugim antioksidansima. Takođe, količina antioksidanata u hrani je prilično neravnomerna, i ne može se smatrati stabilnim izvorom istih.

Dakle, utvrđeno je da je ishrana bogata povrćem i voćem, koji su dobri izvori antioksidanata, definitivno zdrava. Međutim, istraživanja nisu pokazala da su njihovi antioksidativni dodaci onoliko korisni u prevenciji bolesti koliko se smatralo.

Antioksidansi kao suplementi

Unos antioksidanata ishranom je preporučljiv za optimalno zdravlje, ali očigledno nije dovoljan zbog nebalansirane količine koja se unosi. Zato je najbolje da se kombinuju ishrana i suplementi.

Jedna od lekovitih biljaka, koja ima izuzetna antioksidativna svojstva, zahvaljujući svom sastavu, jeste bršljan. Bršljan je bogat polifenolima, ili biljnim jedinjenjima, zvanim saponini i flavonoidi, koji su moćna antiinflamatorna i antioksidativna jedinjenja.

Antioksidativni suplementi sadrže koncentrisane oblike antioksidanata koji se bore protiv faktora životne sredine, kao što su izloženost UV zračenju, zagađivači vazduha, duvanski dim i industrijske hemikalije kao što su pesticidi, na primer.

Paradoks antioksidanasa

Prekomerni unos izolovanih antioksidanata može imati toksične efekte, i čak može da unapredi, a ne spreči oksidativno oštećenje- fenomen koji se naziva „paradoks antioksidanasa“. Iz tog razloga, većina zdravstvenih radnika savetuje ljudima da izbegavaju visoke doze antioksidativnih suplemenata, iako su potrebne dalje studije pre nego što se donesu čvrsti zaključci.

I za kraj, rešenje jedne dileme. Mnogi se pitaju da li se pravilno kaže antioksidans ili antioksidant. Istina je da je pravilno i jedno i drugo, odnosno- oba oblika ravnopravno su u upotrebi.

Autor: