Tako, na primer, visoke temperature ne odgovaraju maslinovom ulju jer brzo počinje da gori i otpušta previše slobodnih radikala, zbog čega postaje štetno po zdravlje.

Naravno, to ne znači da bi u potpunosti trebalo da ga uklonite iz kuhinje jer i dalje važi za jednu od najzdravijih namirnica. Najbolje bi bilo da ga koristite za pripremu hladnih jela i salata.

Da li nam je ulje uopšte potrebno?

Ako mislite da ćete izbacivanjem ulja iz ishrane ili smanjivanjem njegove upotrebe na minimum učiniti uslugu svom zdravlju, nećete, jer su nam masti i te kako potrebne.

Ipak, uvek birajte ona sa što više polinezasićenih i mononezasićenih masnoća i omega-3 masnih kiselina, a sa što manje transmasti.

Ulja koja nisu za pečenje

Osim već spomenutog maslinovog ulja, postoje i druge vrste koje na visokim temperaturama otpuštaju previše štetnih materija i slobodnih radikala, pa bi i njih trebalo izbegavati za pečenje.

Tu definitivno spadaju ulje bundeve i suncokretovo ulje koja, osim slobodnih radikala, na visokim temperaturama ispuštaju previše aldehida, a nedavno je otkriveno da je, kad je reč o suncokretovom ulju, količina aldehida koji nastaju prilikom pečenja veća čak i od one kad bi hranu pekli na puteru ili masti.

Od suncokretovog i bundevinog znatno je zdravije ulje repice, koje zagrevanjem ne gubi dobre sastojke niti ispušta loše i po tome može da stane rame uz rame sa zdravijim varijantama.

Najzdravija ulja za pečenje

Iako se o njegovom dejstvu na zdravlje još vode polemike, kokosovo ulje svakako je zdravo, a pošto dobro podnosi zagrevanje, ne menja sastav ni tokom pečenja.

Osim kokosovog, tu je i palmino ulje, koje takođe dobro podnosi visoke temperature, a ima potrebnu količinu zdravih masti. Ipak, ako ikada dođete u priliku da nabavite ulje avokada, to bi mogao da bude najbolji izbor za vas.

Osim što je bogato zdravim mastima, ovo ulje sadrži mnogo fitonutrijenata zbog kojih teško oksidira i zato je pogodno za pripremu hrane na bilo kojoj temperaturi.