Takođe, mogu postojati jedinstveni signali za dijabetes i moždani udar, kako su naučnici nedavno uvideli
Istraživači predvođeni Univerzitetom u Edinburgu proučavali su stotine hiljada Britanaca koji su bili deo baze podataka UK Biobank. Svakom učesniku je urađen snimak mrežnjače - sloja osetljivog na svetlost na zadnjem delu oka.
Sa ovih slika, istraživači su mogli da pogledaju zdravlje krvnih sudova u mrežnjači, koristeći meru nazvanu fraktalna dimenzija (Df).Nalazi su pokazali da je niži Df povezan sa bolešću koronarnih arterija a i njenim potencijalno fatalnim ishodom, srčanim udarom.Koronarna bolest srca je najčešća vrsta srčanih bolesti i najveći uzrok srčanog udara.
Bio je to i najveći pojedinačni ubica i muškaraca i žena širom sveta u 2019.Istraživači su zatim razvili model koji je mogao da predvidi rizik od srčanog udara. Uzeli su u obzir Df, kao i tradicionalne faktore rizika kao što su starost, pol, rasa BMI i pušački status.
Foto: Unsplash.com
Gospođa Ana Viljaplana-Velasko, studentkinja doktorskih studija na Univerzitetu, rekla je da su rezultati "ubedljivi". Model je bio bolji u signaliziranju ko je pod povećanim rizikom od srčanog udara nego kada bi se samo oslanjao na demografske podatke.
- Poboljšanje našeg modela bilo je još veće ako bismo dodali rezultat koji se odnosi na genetsku sklonost razvoju MI [srčanog udara] - rekla je gospođa Viljaplana-Velasko.
Dodala je - Pogledali smo genetiku Df-a i pronašli devet genetskih regiona koji pokreću obrasce vaskularnog grananja mrežnjače.
- Poznato je da su četiri od ovih regiona uključena u genetiku kardiovaskularnih bolesti. Konkretno, otkrili smo da su ovi uobičajeni genetski regioni uključeni u procese koji se odnose na težinu i oporavak od srčanog udara.
Varijacije u krvnim sudovima mrežnjače takođe ukazuju na bolesti kao što su dijabetička retinopatija i moždani udar.Istraživači veruju da je moguće da svako stanje može imati jedinstveni profil varijacije mrežnjače.
Foto: Pexels.com/Los Muertos Crew
Zbog toga je moguće napraviti jednostavan pregled mrežnjače kako bi se identifikovali ljudi u opasnosti. Prosečna starost u kojoj se doživljava srčani udar je 60 godina. Istraživači su otkrili da je njihov model postigao svoje najbolje prediktivne performanse više od pet godina pre tragičnog događaja.
- Tako bi se činilo da bi izračunavanje individualizovanog rizika od srčanog udara kod osoba starijih od 50 godina bilo prikladno - kaže Velasko.
Iako predviđanje srčanog udara može biti zastrašujuća perspektiva, ono je ipak korisna informacija za pacijente koji mogu preduzeti mere da smanje rizik.
Ana je još istakla - Ovo bi omogućilo lekarima da predlože ponašanja koja bi mogla da smanje rizik, kao što je odustajanje od pušenja i održavanje normalnog holesterola i krvnog pritiska. Naš rad još jednom pokazuje važnost sveobuhvatne analize podataka koji se rutinski prikupljaju i njihovu vrednost u daljem razvoju personalizovane medicine.
Nalazi su predstavljeni na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za ljudsku genetiku.
Autor: Z.L.
