Međutim, lako je sjediti ispred ekrana i verovati kako bismo znali što napraviti kada bi nam se uistinu dogodila takva situacija. Činjenica je da većina ipak ne zna kako reagirati kada netko u vašoj blizini doživi infarkt.

Zavod za javno zdravstvo kaže kako su u Srbiji kardiovaskularne bolesti prvi uzrok smrti, a od njih je 2020. godine umrlo 22.886 osoba, odnosno 40,1 odsto ukupno umrlih.

Analiza po polu pokazuje da su one uzrok smrti 45,4 odsto umrlih žena (13.131) i 34,7 odsto umrlih muškaraca (9755).

Srčani udar nastaje kada jedna ili više arterija (koronarne arterije) koje kiseonikom opskrbljuju srčani mišić postanu začepljene. Vremenom, koronarne arterije se mogu suziti zbog taloženja različitih stavri, poput holesterola. Ti talozi (poznati i kao kamenac) u arterijama se nazivaju ateroskleroza.

SIMPTOMI SRČANOG UDARA

Glavni simptom koji zahvata većinu ljudi je bol u sredini grudnog koša, koja se može širiti u vrat, vilicu i ruke. Do infarkta najčešće dolazi postupno. Često postoji mogućnost da ste (ako su se bolovi pojavljivali ranije) imali napadaj angine pektoris.

Ostali simptomi mogu biti kratkoća daha, mučnina i probavne smetnje, znojenje ili hladan znoj i vrtoglavica.

Međutim, srčani udar može nastupiti i bez prethodnog upozorenja. Bolovi se razlikuju po nivoima jačine.

Može se javiti samo osećaj stezanja u prsima, ali mogu nastupiti i jaki, nesnosni bolovi. Bolovi mogu biti trajni, ali mogu trajati i svega nekoliko minuta. Važno je napomenuti kako nemaju svi ljudi iste simptome, a može se dogoditi i da simptomi gotovo pa izostanu.

Ako neko u vašoj blizini ima simptome srčanog udara, prvo nazovite Hitnu pomoć i tražite lekarsku pomoć, to možete napraviti pozivom na broj 194

Pomognite osobi sa simptomima da se smiri što je više moguće i pričekajte dolazak lekara. Ako se osoba u međuvremenu onesvesti, započnite s masažom srca i veštačkim disanjem sve do dolaska hitne medicinske pomoći.

KAKO IZVESTI MASAŽU SRCA I VEŠTAČKO DISANJE DISANJE?

1. Stavite koren dlana na sredinu grudnog koša osobe koja leži na leđima. Preko njega stavite dlan druge ruke i isprepletite prste. Pazite da ne dodirujete rebra. Postavite se vertikalno na prsnu kost osobe kojoj nije dobro.

Ruke ispružite u laktovima i počnite pritiskati grudni koš. Pritisnite grudnu kost pet do šest centimetara, otpustite pritisak bez odvajanja dlana od grudne kosti.

2. Tako napravite 30 pritisaka brzinom 100-120 pritisaka u minuti.

3. Otvorite dišni put. Postavite dlan na čelo unesrećene osobe, zabacite glavu unazad, dva prsta postavite ispod brade i podignite je.

4. Palcem i kažiprstom zatvorite nos unesrećene osobe. Održavajte glavu zabačenom i bradu podignutom.

5. Normalno udahnite i svojim ustima potpuno obuhvatite usta unesrećene osobe. Izbacite vazduh u trajanju od jedne sekunde. Odmaknite usta i pogledajte širi li se grudni koš. Ako ne, zabacite glavu jače, podignite više bradu.

6. Nakon dva zdaha nastavite s pritiscima na grudnu kost i oživljavajte u razmeri 30 pritisaka, dva udaha. Ponavljajte sve dok osoba ne dođe svesti ili do dolaska Hitne pomoći. Ako normalno diše stavite ga u bočni položaj s ispruženom jednom rukom vertikalno na telo.