Ko je zapravo otkrio Ameriku?Prva asocijacija na ovo pitanje je Kristofer Kolumbo. Sigurno ste nekad u društvu čuli "bravo Kolumbo, otkrio si Ameriku!". Ali, kome zaista pripadaju ove zasluge? Prvi čovek koji je kročio na tlo američkog kontinenta bio je skandinavski avanturista Leif Erikson, koji je u 10. veku, nekih 500 godina pre Kolumba otkrio teritoriju koju danas zovemo Nju Faundlend.

Da li vitamin C leči prehladu?
Kada se prehladimo, prvo što uradimo jeste da koristimo namirnice bogate vitaminom C, ali da li on zaista leči prehladu? Rezultati mnogih studija i istraživanja su pokazale da vitamin C može da redukuje trajanje simptoma prehlade i gripa kod odraslih i dece, ali nema moć da umanji jačinu simptoma prehlade. Dakle, vitamin C ne sprečava, niti leči prehladu.

Postoji li mogućnost da se Kineski zid vidi iz svemira?

Priče da je Kineski zid jedina građevina na Zemlji koja je vidljiva iz Svemira, pa čak i Meseca, iako je više puta odbačena uz dokaze, ostala je i dan danas kao takva. Pretpostavke da se ova svetska znamenitost u Kini vidi iz Svemira sežu iz 19. i 20. veka, a zapravo ova građevina je jedva vidljiva čak iz niske Zemljine orbite.

Da li se suši zaista pravi od sirove ribe?
Većina misli da je u ovom najpoznatijem jelu japanske kuhinje i tradicije isključivo sirova riba. Ona je možda omiljeni sastojak suši majstora, ali to ne znači da ne postoji suši bez sirove ribe. Ovo jelo je izmišljeno u Kini još u 7. veku, ali je do današnjeg dana mnogo puta promenilo oblik, sastav i svrhu.

Koji je ustvari najviši vrh na svetu?
Mnogi od vas pomislili su da je to Mont Everest, ali da li je to zaista tako? Mont Everest je visok oko 8850m iznad nivoa mora, ali ako se postavi pitanje najviše tačke koja je najbliža Mesecu, rezultat će biti drugačiji. Naša planeta sadrži mnogo udubljenja i izbočina od kojih je najviša ona oko Ekvatora. Tako su stanovnici Ekvadora, Kenije, Tanzanije zapravo bliži Mesecu od ostalih. A najvišom tačkom na Zemlji mogao bi se smatrati Čimborazo smešten u Ekvadoru.

Koliko je potrebno organizmu da svari žvaku?
Svako od nas je čuo "pazi, nemoj da progutaš žvaku, zalepiće ti se za želudac ili srce!". Ova teorija je apsolutno netačna. Istina je da deo žvake koji je sastoji od smole, masti i voska nije svarljiv, ali čovek u životu pojede i mnoge druge nesvarljive stvari, pa se njegov organizam ipak izbori sa tim. Problem može nastati ako progutate više žvakaćih guma u kratkom vremenskom periodu. To može završiti lekarskom intervencijom, kako bi se sprečila blokada u organizmu.

Šta se dešava posle smrti sa kosom i noktima?

U narodu postoji teorija da kosa i nokti preminulog čoveka rastu. Ova činjenica je samo optička varka koja nastaje zbog sušenja i povlačenja kože nakon smrti. Za stvarni rast kose i noktiju potrebno je uzajamno delovanje hormona, što posle smrti nikako nije moguće.

Da li su slepi miševi zaista slepi?
Među ljudima vladaju razna mišljenja o ovim životinjama. Jedno od tih je da su ove životinje slepe. Ove životinje nisu slepe, zapravo, najbolje vide po danu. Njihova sposobnost eho lokacije predstavlja snalaženje u prostoru pomoću odbijanja zvuka što im omogućava da šalju impulse koji se odbijaju od drugih tela i predmeta u okolini. Povratne informacije su im podaci o izgledu prostora u kom se kreću. Tako da, teorija o slepilu slepih miševa pada u vodu!

Koliko vremena traje pamćenje kod zlatne ribice?
Do skoro se smatralo da zlatne ribice imaju pamćenje kraće od tri sekunde i da nije bitno u koliko velikoj posudi žive jer su prinuđene da uvek iznova otkrivaju nova mesta i predmete. Međutim, jedan momak iz australijske škole za fiziku i matematiku izveo je ogled u kojem je hranio ribice tako što je pravio memorijsku vezu između predmeta i hrane. Dokazao je da imaju pamćenje od barem šest dana, jer su i posle toga prišle da jedu kada su ugledale plovak kojim im je nagoveštavao hranjenje prethodnih dana.

Da li pingvini imaju istog partnera čitav život?
Za sam kraj najzanimljivija tema. Legenda o tome da pingvini kada pronađu svog partnera i ostanu zauvek sa njim, nije istinita. Mnogi su pomislili da ima nade i za nas ljude da se ugledamo na njih, ali na žalost ne razlikuju se mnogo od nas. Dešava se da mnogi pingvini ostaju sami tokom sezone parenja. U većini slučajeva ljubav traje samo jednu sezonu, ali se neki parovi traže iznova i iznova svake sezone. Njima je to izuzetno važno, jer u uslovima u kojima žive, posvećeni i pravi partner je ono što svakom ovom malom i divnom biću treba.