U Velikoj Britaniji, studija iz avgusta 2020. godine sa Univerziteta u Sauthemptonu pokazala je da je broj ljudi koji pate od nesanice skočio sa svakog šestog na svakog četvrtog, dok je u Kini stopa nesanice skočila sa 14,6 na 20 odsto tokom vrhunca izolacije. Slično su pokazale i studije sprovedene u Italiji i Grčkoj. Za Srbiju još nema podataka, ali je nerealno očekivati da mi ostanemo imuni na ovakav negativan trend.

Retki su oni na čiji kvalitet sna ni malo nije uticala situacija u kojoj smo poslednjih godinu dana. U tome ide u prilog i to što je reč "insomnija" (nesanica) guglovana 2020. godine više nego ikada pre.

Dr Aleksandra Bubera, spec. psihijatrije, smatra da je logično očekivati da će određen broj ljudi imati problema sa spavanjem usled poremećenog životnog ritma zbog novonastale situacije, promene životnih navika i količine fizičke aktivnosti.

"'Korona nesanica' se ne razlikuje od bilo koje druge nesanice - kada smo uznemireni, anksiozni, kada osećamo da su stvari neizvesne te smo zabrinuti, uobičajeno je da ne možemo da zaspimo, da spavamo nemirno ili da se često budimo", objašnjava dr Bubera.

"Zbog opšte alertnosti (uzbune, uznemirenosti) organizma usled prevage simpatikusa kao i snižene inhibitorne uloge GABA neurona s jedne strane ili pak neurobioloških mehanizama uključenih u nastanak depresije s druge strane, kao što je snižena transmisija neurona koji komuniciraju putem neurotransmitera serotonina razumljiva je primena GABA ergičkih benzodiazepina i serotonergičkih antidepresiva ili njihove kombinacije u cilju regulacije nesanice u anksioznim i depresivnim stanjima bilo koje geneze", stručno objašnjava dr Kecojević-Miljević.