Probiotik – sigurno ste u skorije vreme čuli ovu reč. Čini se da se danas, više nego ikad, govori o probioticima i o njihovoj važnosti. Verujemo da ste primetili da mnogi proizvođači određenih namirnica ističu baš to probiotsko dejstvo u njima. Tako možda već u svom frižideru imate jogurt, kefir ili neku vrstu sira na kojima je posebno istaknuto da pomažu zdravlju stomaka.

Svima nam je jasno da je probiotik igra veliku ulogu, i to ne samo kada govorimo o zdravlju stomaka već i o sveukupnom zdravstvenom stanju. Svima nam je dobro poznata ona izreka da zdravlje kreće iz stomaka.

Zašto je to baš tako, zašto je i da li je probiotik toliko važan koliko se priča i šta sve treba da znamo o dobrim bakterijama, saznajte u sledećim redovima.

ŠTA JE PROBIOTIK?

Najjednostavnije rečeno probiotici su živi mikroorganizmi, poput određenih sojeva dobrih bakterija, koji kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama daju zdravstvenu korist domaćinu.

Probiotici se mogu uzgajati u laboratorijama i mogu se konzumirati u obliku kapsula, praha, a mogu se dodavati i u određene namirnice i napitke. Takođe, probiotici se prirodno mogu naći i u nekim fermentisanim namirnicama i pićima.

Kad su probiotici prisutni u crevima, oni deluju poput “mirovnih snaga” koje su tu kako bi pomogle da se uspostavi red i kako bi u stomaku sve išlo svojim tokom. Važno je da znate da upotreba probiotika za postizanje ravnoteže bakterija u crevima može ponuditi novi način očuvanja vašeg zdravlja.

Probiotik može pomoći i u podršci zdravom mikrobiomu kroz njegovu sposobnost da:

• poveća broj zdravih mikroba u crevima

• stimulišu imune funkcije i reakcije

• poveća integritet mukozne barijere

• takmiči se sa patogenim bakterijama za hranjive materije

• blokira patogene bakterije

• izlučuje antibakterijske molekule (npr. vodonik peroksid, organske kiseline)

Pored svega, probiotici se zbog njihove sposobnosti da ponovo nasele creva prijateljskim/dobrim bakterijama i sposobnosti da spreče kolonizaciju loših bakterija, često preporučuju i ljudima koji su na terapiji antibioticima – koji, na žalost, tom terapijom uništavaju one dobre bakterije, i zato se postavlja pitanje da li su probiotici zaista efikasni?

ZDRAVLJE CREVA I ULOGA MIKROBIOMA

Gore u tekstu smo pomenuli mikrobiom, a kako smo vam u naslovu samog teksta obećali da ćete baš u ovom tekstu pronaći sve što treba da znate kada neko kaže “probiotik”, smatramo da i pojam mikrobioma treba dodatno da pojasnimo. Da li ste do sada čuli za mikrobiom?

Ljudsko telo je domaćin za oko 40 biliona bakterijskih ćelija i drugih mikroskopskih organizama – inače poznatih kao ljudski mikrobiom.

Možda zvuči i malo zastrašujuće ali srećom, većina tih mikroorganizama ne izaziva bolesti i prilično su korisni. Različite populacije ovih mikroba nastanjuju našu kožu, nos, usta i urogenitalni trakt. Međutim, populacija koja igra najvažniju ulogu u našem sveukupnom zdravlju je ona koja živi u našem gastrointestinalnom traktu, ili crevima.

Ljudi se oslanjaju na populaciju nepatogenih mikroba koji žive u našim crevima (poznatih i pod nazivom mikrobiota creva) kako bi obavljali važne ljudske funkcije koje mi sami ne možemo da izvršimo. Na primer, mikrobi u crevima nam pomažu da:

• se izvrši sintetiza malih količina esencijalnih vitamina

• probavljaju dijetalna vlakna i pretvaraju ih u hranljive materije za ćelije debelog creva

• se zaštititimo od stranih patogena

• sazrevanje imunih ćelija

• imuni sistem nauči kako da prepozna i napada štetne bakterije

Ovi mikrobi su toliko bitni kao i njihov genetski materijal – sada zajednički poznati kao mikrobiom creva – da ih naučnici često nazivaju „zaboravljenim organom“ ili „drugim mozgom.“

Kada je naseljen velikim i raznolikim spektrom korisnih crevnih mikroba, mikrobiom creva je u ravnoteži i može optimalno da deluje. Suprotno tome, kada je raznolikost i obilje crevnih mikroba mala, mikrobiom creva je u stanju disbioze i podložnan je negativnim zdravstvenim ishodima.

Uobičajeni faktori rizika, koji mogu da dovedu do disbioze uključuju:

• stres

• lošu ishranu

• nedostatak sna

• starenje

• toksine iz okoline

• upotrebu antibiotika

A sve to može rezultirati gubitkom raznolikosti, što vas dovodi u rizik od disbioze. Iako je najbolji način da se spreči disbioza ili poboljšaju simptomi disbioze izbegavanje tih faktora rizika kao što su loša ishrana i stres, postoje i određeni faktori (poput starenja ili infekcije) koje ne možete izbeći. Upravo u ovim situacijama probiotik može da pomogne.

NA KOJI JOŠ NAČIN PROBIOTIK MOŽE DA POMOGNE TELU?

Dobre bakterije iz probiotika nisu stalni stanovnici naših creva, zato je potrebno uzimati ih često kako bi se postigli dobri rezultati. Neophodno je bar oko pet dana konstantnog unosa probiotika da bi se povećala prisutnost dobrih bakterija.

Mogli bismo reći da su probiotici pametni. Neki od probiotika koji pomažu kod proliva (dijareje), pomažu i u slučaju zatvora (opstipacije). Čini se kako uđu u organizam, tako “shvate” gde je problem i reaguju – rešavajući upalu ili podstiču imuni odgovor.

Odlično “pregovaraju” sa patogenima. Većina patogena ne želi da pravi štetu, tu su kako bi se hranili. Laički da kažemo, probiotici su tu kako bi im rekli da mogu tu da ostanu, ali da im nije dozvoljeno ispuštanje toksina. Probiotici u tom slučaju mogu proizvesti jedinjena koja sprečavaju oslobađanje toksina, čineći te loše bakterije bezopasnim.

Probiotik može da ojača i crevnu barijeru. Barijera gastrointestinalnog trakta je veoma tanka, ona omogućava prolazak hranjivih sastojaka iz hrane, a ujedno brani od prodora toksina. Ukoliko ta barijera oslabi, patogeni bi mogli da dospeju u krvotok i na taj način dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. Probiotik u ovom slučaju može pomoći da se ojačaju veze između ćelija, a dodatno mogu podstaći proizvodnju sluzi (mukusa), otežavajući patogenima da izazovu probeleme.

Pored svega navedenog, u slučaju infekcije, bakterije često stvaraju biofilm. Određeni probiotici proizvode materijal sličan “sapunu” koji razbija taj biofilm. Ovde bismo naveli još jednu dobru stranu probiotika. Budući da se za hranu bore sa lošim bakterijama, probiotik može da kontroliše štetne bakterije tako što im “oduzima hranu” i otežava napredak.

KOJE JOŠ BENEFITE MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD PROBIOTIKA?

Kada bismo morali da izdvojimo dva navažnija razloga i kažemo zašto je važno uzimati redovno probiotik to bi bilo: sprečavanje nastanka problema i upravljanje gastrointestinalnim problemima ukoliko do njih dođe, ali i da se smanji šansa da vam problem napravi neka od loših bakterija.

Ukoliko ste na putovanju, ako ste pod stresom, ne hranite se zdravo ili ne spavate dovoljno, to su situacije u kojima ćete moći najbolje da primetite pravo dejstvo probiotika. Međutim, kako istraživana kada su u pitanju probiotici konstantno napreduju, ona najnovija ukazuju i na to da probiotik takođe ima potencijal da pomogne u lečenju i drugih stanja kao što su:

• visok holesterol

• alergija

• anksioznost

Probiotici imaju tako veliki uticaj jer se u crevima nalazi više nervnih završetaka nego na bilo kojem drugom mestu u telu (osim mozga) i polazna su tačka imunološkog sistema.

Kao što već sigurno znate, da bismo izgradili snažan imunološki sistem, potrebno je i izlaganje širokom spektru mikroorgnizama, a često to nije slučaj. Pored svega toga, često upotrebljavamo i antimikrobne preparate – koji se mogu naći u sapunima, pa čak i nekim pastama za zube. Upravo oni uništavaju kako one loše, tako i one dobre bakterije. Probiotik može da popuni ovaj jaz.

Nastaviće se…

Autor: Pink.rs