Odlazak kod psihoterapeuta i dalje je "poslednja opcija" kojoj Srbi pribegavaju. Istovremeno, na Zapadu je mnogima to uveliko deo nedeljne rutine. Ipak, čini se da odlazak po tu vrstu stručne pomoći nije toliki tabu kao što je nekad bio kada se sa podozrenjem gledalo na one koji posećuju psihijatra.
Sve je više onih koji se odlučuju da idu na psihološko savetovanje, ali to i dalje nije na našem spisku omiljenih tema. Psiholog Žarko Trebješanin koji kaže da situacija ipak jeste drugačija u odnosu na period od pre 20 godina.
"Sve zavisi od toga gde ko živi, u kojoj je sredini, da li je u pitanju grad, gradić, naselje ili selo, što je manja sredina više je predrasuda. Kod mladih je mnogo lakše, obrazovaniji su, nemaju osećaj da će biti stigmatizovani" - objašnjava Trebješanin.
Shodno tome, stariji ljudi izbegavaju da pominju da su pod stresom, da ih nešto "tišti" i veoma su skeptični po pitanju toga da se kod psihologa i psihijatara može ići preventivno.
Vreme i nove generacije će ovo promeniti, ali zašto bi čekali da se stvari menjaju sa smenom generacija, kada bi drugačiji stav prema psihoterapiji mnogima promenio život, sprečio kobne ishode u kojima su žrtve ne samo oni koji direktno stradaju, već i članovi njihovih porodica.
"Potrebno je konstantno ukazivati na to da pogrešno misle svi kojima je psihijatar 'bauk' i naglasiti da što kasnije odu - biće teže lečenje. Isto vam je kao kad vas zaboli zub - što više odlažete, karijes je veći i više će da boli" - uporedio je Trebješanin.
Prema tome, smatra on, potrebno je što više raditi na prevenciji jer je tako najbolje i najjeftinije, davati sugestije kako da se savlada stres, strategije kako da ljudi ne dozvole da ih neko 'izbaci iz ravnoteže', i da podele sa drugima svoje probleme. To će najbolje postići preko medija i škole.
"Adolescenti su vrlo zanteresovani da uče psihologiju, uostalom taj predmet postoji u drugom razredu srednje škole i na fakultetima. Ima i raznih radionica" - konstatuje sagovornik.
