Virak je zanimljiva biljka koju možete da gajite na otvorenom ili u kući, posebno na senovitim mestima.
Osim što ima atraktivan izgled, veoma je poznata biljka u narodnoj medicini i farmaciji zbog svog snažnog dejstva na različite ženske probleme.Virak se često koristi kao pokrivač tla, a lepo izgleda i kao ukras za ivičnjak. Pored toga, predivno izgleda u vencima i buketima, bilo u sveže rezanom ili sušenom obliku.Reč je o atraktivnoj, višegodišnjoj biljci poreklom iz Turske i Karpatskih planina, visine svega 15-30 cm.
U kasno proleće i početkom leta, virak proizvodi gotovo neprimetne cvetiće.Nekada su se u medicinske svrhe koristili koren i lišće virka koji su se sakupljali u leto, a najčešće za lečenje modrica i zacelivanje rana, dok se čaj koristio za ublažavanje menstrualnih bolova kod žena.
Danas ga koriste u alternativnoj medici kao veoma efikasno sredstvo koje pomaže kod upala, neplodnosti, krvarenja.Najnovija istraživanja pokazuju da virak sprečava mnoge vrste bakterija, a posebno stafilokoku koja je postala otporna na mnoge antibiotike.Pored toga, virak ima i antivirusna svojstva. Odličan je borac protiv gljivica, bakterijskog vaginitisa i drugih infekcija, piše gardening know how.
Kako se gaji virak
Virak najbolje uspeva u regijama sa hladnijim letima i na vlažnim, plodnim zemljištima. Ukoliko se gaji u toplijim krajevima, iako može da podnese dosta sunca, bolje se razvija na senovitim mestima.Može da se sadi na otvorenom, čim prođe svaka opasnost od mraza. Seme treba da bude malo prekriveno zemljom i dobro zaliveno. Po želji, može da se napravi rasad u zatvorenom, pa da se rasadi napolje za četiri do šest nedelja.Reč je o veoma otpornoj biljci, vrlo skromnih zahteva. Ne traži posebnu negu, niti mnogo prihrane. Redovno zalivanje je potrebno samo ako je biljka smeštena na suncu ili u vreme ekstremnim vrućina. Čak bi i tada trebalo da bude dovoljno samo vlaženje tla, ne i preterano zalivanje, jer virak ne voli da živi u vodi.
Ukoliko se desi period visokih temperatura sa velikim procentom vlage u vazduhu može doći do gljivičnih oboljenja. To se rešava osiguravanjem odgovarajuće cirkulacije vazduha, što će omogućiti da se tlo malo osuši.Iako mu lišće ostaje polu-zimzeleno tokom cele zime, trebalo bi da se uklone stariji listovi dok ne pocrne.
