Kakav je zaista spoj dvoje ljudi koji su potpuno različiti i imaju različita interesovanja i da li on u stvarnosti može da opstane ili je u pitanju samo stari, poznati mit – suprotnosti se privlače? 

Sličnosti i razlike u odnosima su veoma važan faktor za opstanak svake veze. Mera u kojoj su zastupljeni miže biti i ogledalo toga da li će veza potrajati ili ne, a možda može biti i suprotno? 

Brojne psihološke studije pokazale su da jednim delom jeste tačna činjenica da nas privlače one stvari koje su nam nepoznate, nove, neotkrivene i drugačije od onih na koje smo navikli.

Prema psiholozima, to je ono neistraženo i avanturistički u nama, što nas „tera“ da zavirimo u nepoznato. Međutim, sa druge strane struka tvrdi da se, ipak, pre odlučujemo da se povežemo sa ljudima, da li u prijateljstvu ili ljubavnim vezama, sa ljudima sa kojima delimo slična interesovanja i vrednosti.

Drugim rečima, pre se okećemo komplementarnom izboru, nego što rizikujemo sa "egzotičnim" partnerom/partnerkom, koji su sušta suprotnost od nas. Studije su to dokazale i na primerima, pa tako će se desiti da ćetopli i asertivni ljudi privući isti takav tip ljudi, da će oni povučeni i rezvrvisani naći sličnog partnera, dominantni i ektrovertni pronaći će takođe osobu koja bar približno mođe da ih parati i parira im.

Važno je istaći i to da da razlike mogu postojati, da su zapravo neminovne, ali da su se kao srećni parovi pokazali oni koji su od početka bili srećni i nisu morali da se agresivno prilagođavaju svom partneru ili fundamentalno menjaju svoje navike i načine razmišljanja, a zarad opstanka veze.

To dovodi do zaključka da su ti isti parovi imali bazične karakterne osobine koje su bile komplementarne i koje su cenili jedno kod drugog, a da je ostatak bila nadogradnja i rad – koji su sastvni deo svake veze. 

Statistika je pokazala da kada ogroman broj ljudi veruje u tvrdnju da se suprotnosti privlače, ali da u stvarnom životu nemaju nijedan dokaz da tu tvrdnju i potkrepe, jer su u vezi koja je manje ili više komplementarna, što bi značilo da taj veliki broj ljudi, zapravo, veruje u mit.

Jedna od teorija o sličnostima i različitostima u vezi dokazala je da ljudi koji dele slične stavove i načine razmišljanja kao i mi i kao takve ih podržavaju, kod nas izazivaju pozitivna osećanja, dok ljudi koji nam oponiraju i sa kojima moramo konstanto da se borimo za svoje „parče“ mišljenja ili stava o nečemu, u nama nagomilavaju negativna i frustrirajuča osećanja, koja u dužem vremenskom periodu dovode do osećaja odbojnosti i odbacivanja.

Sličnost među parovima ne ograničava se samo na slične stavove i senzibilitete, pokazalo se da je društveni status, nivo obrazovanja i etničko poreko od velikog velikog značaja pri formiranju veza. 

Sa druge strane, neke studije pokazuju to da ma koliko bile važne za vezu, preterane sličnosti mogu smanjiti osećaj privlačnosti i nivo interesovanja u vezi. Drugim rečima, mogu postati dosadne. Da sumiramo, prema psihološkim studijama, u praksi, suprotnosti se, ipak, ne privlače. 

Ukoliko se to i dogodi na samom početku veze, veoma brzo dođe do prvih problema i razmimoilaženja, koje par nije u stanju da premosti, upravo iz razloga što su fundamentalno različiti. 

Ono što bi bio idealan balans jeste da vezu gradite sa sobama sličnih afiniteta i senzibiliteta, ali i vrlinama koje se razlikuju od vaših, jer će vas na taj način intrigirati i stimulisati da težite ostvarenju istih i obrnuto.

Na taj način izbeći ćete monotonost i dosadu u vezi, a ipak graditi odnos sa osobom sa kojom delite slične ili iste "temelje".

<