San je neophodan za normalno funkcionisanje ljudskog mozga. Ciklus spavanje- budnost je regulisansa dva odvojena biološka sata koji se zovu cirkadijalni i homeostatski sat. Njihov rad je autonoman, nalik srčanom radu, i nezavisan je od osećaja umora, bolesti ili drugih stanja organizma.

Cirkadijalni sat određuje 24-časovni ritam telesnih i psihičkih funkcija osobe, od spavanja, preko lučenja hormona do rada unutrašnjih organa, dok je homeostatski ili S-sat promotor budnosti. Kolikoje sna neophodno varira od osobe do osobe, ali u proseku većina odraslih osoba spava između 6-8 sati noću.

Nesanica je veoma rasprostranjen poremećaj spavanja koji pogađa milione ljudi širom sveta. Nesanica ili insomnija predstavlja poremećaj koji karakteriše otežano uspavljivanje ili otežano održavanje sna, ili oboje, i neće uticati samo na naše raspoloženje, već i na naše zdravlje.

Gotovo da nema osobe koja se nije budila noću, i kako to naš narod kaže- bdela nam samom sobom. Prolazna nesanica je uobičajena stvar, u okviru jedne epizode traje od jedne do 3-4 noći, često je posledica stresa, uzbuđenja, promene radnog mesta, čestih noćnih dežurstava, okoline, vremenske zone i ne ostavlja trajne posledice.

Najčešći uzroci hronične nesanice su: stres, anksioznost, depresija, uzimanje određenih lekova (neki lekovi za hipertenziju, lekovi za astmu, kortikosteroidi, preparati za mršavljenje), kafa, nikotin ialkohol, medicinska stanja (hronični bolovi, maligne bolesti, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, plućne bolesti), itd.

Insomnija postaje češća u starijoj životnoj dobi, kada dolazi do izmene svakodnevnih aktivnosti ibržeg zamora.

Međutim, koliko nespavanje, tj. deprivacija sna, ostavlja posledica govori i to da 24-časovna budnostmenja opažanje, slabi pažnju i koncentraciju, a već nakon 36 sati telo polako ulazi u rizičnu zonu. Koncentracija značajno opada, pojavljuju se periodi kojih se osoba uopšte ne seća, postaje apatična. Posle 48 sati bez sna, telo uključuje odbrambene mehanizme u vidu mikro sna, tj, delića minuta ukojima osoba zaspi nalik na onesvešćivanje, nakon čega se razvija dezorijentacija.

Kod hronične nesanice osoba ne registruje nešto što se u okolini dešava, usporeno reaguje (deprivacija sna je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih udesa), oštećuje se memorija, opažanje, govor. Javlja se stalni osećaj umora, dnevna pospanost, iritabilnost, depresivnost i/ili anksioznost,otežana koncentracija i neusmerena pažnja, značajno se menja reaktivnost na alkohol, kao i nalekove za smirenje, što može dovesti do mnogobrojnih poremećaja ponašanja, agresije i pojave halucinacija.

Hronična nesanica može dovesti i do povišenog krvnog pritiska, oštećenja imuniteta, hormonskih poremećaja, glavobolje, stomačnih smetnji, ali i gojaznosti i povećanja rizika za dijabetes.

U zavisnosti od uzroka nesanice zavisi i terapija, koja je neophodna. Razni su pristupi rešavanju ovog problema: od kognitivno-bihevioralne psihoterapije, preko pomoćnih lekovitih sredstava,alternativne medicine, do lekova za spavanje. Svakako je najmanje poželjno samoinicijativno uzimanje lekova za spavanje, koji su uglavnom iz grupe sedativa ili hipnotika, te se moraju uzimati po isključivom nalogu psihijatra ili neurologa.

Među pomoćnim lekovitim sredstvima koja pomažu kod nesanice izdvaja se Magnall Sleep, koji predstavlja jedinstvenu formulaciju magnezijuma sa melatoninom, aktivnim oblikom folne kiseline ivitaminima B6 i B12.

Magnall Sleep pomaže da se eliminišu simptomi nesanice i poremećaja budnost-spavanje. Magnall Sleep dejstvom na cirkadijalni ritam ispoljava trostruki efekat:

- Olakšava brže uspavljivanje

- Poboljšava trajanje, dužinu i kvalitet sna

- Eliminiše jutarnji zamor

Rezultati originalnog naučnog istraživanja koji su prikazani u međunarodnoj naučnoj javnosti pokazali su da tromesečna suplementacija kompleksa magnezijum-melatonin-vitamin B, kakav senalazi u Magnall Sleep-u, ima blagotvoran efekat u lečenju nesanice.

Autor: promo