Sigurno je da svako od nas poznaje bar jednu osobu koja ima dijabetes, a statistika kaže da u Srbiji živi čak 710.000 osoba sa ovom dijagnozom. Jedno je sigurno, ova bolest je sve češća i na svetskom nivou se "popela" na sedmo mesto po smrtnosti.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, približno 710.000 odraslih osoba ima dijabetes. Pri tome, 465.000 ili 8,1 odsto stanovništva zna za svoju šećernu bolest, a još 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu i ne leči se.
- U mojoj porodici je dijabetes nešto poput nasleđa od oba roditelja. Otac mi je preminuo od posledica ove bolesti. Prvo je došlo do izliva krvi na mozak, potom amputacije jedne noge, pa druge... Sve zato što svoju bolest nikada nije shvatao ozbiljno i nikada nije odlazio kod lekara. O terapiji i ishrani da ne govorim - priča Bojana A. (34), koja se bar dva puta godišnje radi sve analize iz straha da ga i sama ne dobije.
Šta je dijabetes?
Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok osoba ima dijabetes.
Najčešći tipovi dijabetesa
Dijabetes tip 1
Dijabetes koji je najčešće prouzrokovan auto-imunim procesom, koji utiče na ćelije koje proizvode insulin je upravo dijabetes tip 1. Razlog nije u potpunosti poznat. Pankreas osobe sa dijabetesom tip 1 proizvodi vrlo malo ili nimalo insulina. Bolest može da utiče na osobe bilo koje životne dobi, ali se najčešće razvija kod dece i mladih. U terapiji ovog tipa dijabetesa se svakodnevno koriste injekcije insulina u cilju kontrolisanja nivoa glukoze u krvi.
Dijabetes tip 2
Ovaj tip dijabetesa nekada se nazivao insulin nezavisni dijabetes ili dijabetes u odrasloj životnoj dobi i odgovoran je za najmanje 90 odsto svih slučajeva dijabetesa. Odlikuje se otpornošću tkiva na insulin i/ili nedostatkom insulina.On se može javiti u bilo kom uzrastu, a nekada ostaje neprimećen dugi niz godina. Dijagnoza se u pojedinim slučajevima postavi tek nakon pojave komplikacija bolesti ili nakon rutinske analize krvi i urina.Često, ali ne uvek, je povezan sa prekomernom težinom ili gojaznošću, koja sama po sebi može da izazove insulinsku rezistenciju i dovesti do povišenog nivoa glukoze u krvi.Osobe sa dijabetesom tipa 2 često u početku bolesti mogu popraviti svoje stanje putem vežbanja i pravilnom ishranom. Međutim, tokom vremena će se kod većine pojaviti potreba za upotrebom lekova
Gestacijski dijabetes
Oblik dijabetesa koji se manifestuje povišenim nivoom glukoze u krvi tokom trudnoće naziva se gestacijski dijabetes. On se razvija u jednoj od 25 trudnoća širom sveta i povezan je sa rizikom od pojave različitih zdravstvenih problema majke i bebe. On obično nestaje nakon trudnoće, ali žene sa GDM i njihova deca su u povećanom riziku za razvoj dijabetesa 2 kasnije tokom života.
Ukoliko se ne leči, može imati katastrofalne posledice!!!
Ukoliko se ne leči, dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su slepilo, amputacija, insuficijencija bubrega, infarkt i moždani udar. Dijabetes je bio odgovoran za četiri miliona smrtnih slučajeva u svetu u 2017. godini
SIMPTOMI
Simptomi hiperglikemije
Umor, ekstremna žeđ, pojačan apetit, gubitak težine, slab vid, potmnela koža vrata, ošamućenost.
Simptomi hipoglikemije
Pojačan apetit, ošamućenost, znojenje.
Autor: Pink.rs