Muče vas bol u stomaku, nadutost ili imate problem sa pražnjenjem creva? Moguće je da patite od sindroma nervoznih creva. Sa profesorom gastroenterologije, dr Dinom Tarabarom, načelnikom odeljenja za zapaljenske bolesti creva, KBC "Dr Dragiša Mišović", razgovarali smo o tome zbog čega se javlja sindrom nervoznih creva i kako rešiti ovaj problem.

U razvijenim zemljama svaka peta osoba pati od ovog sindroma, uz napomenu da se nešto češće javlja kod ženskog pola i kod mlađe populacije. Sindrom nervoze creva (IBS) predstavlja najčešći razlog zbog čega pacijenti dolaze na pregled kod gastroenterologa.

Dijagnoza se postavlja na osnovu prisutnih tegoba i isključivanjem drugih organskih oboljenja. Tegobe treba da traju bar 6 meseci, a neprekidno u poslednja 3 meseca pre postavljanja dijagnoze. Dominantno je prisustvo bola u stomaku koji se mora javiti bar jednom nedeljno, ističe prof. dr Tarabar.

Dijagnoza zahteva detaljan pristup pacijentu – dobro uzeta anamneza je često više od pola posla, ali se moraju uraditi i određene dijagnostičke procedure i detaljno praćenje. Postoje brojna stanja kod kojih su prisutne tegobe slične kao kod nervoznog creva, pa ih treba isključiti: zapaljenske bolesti creva, celijakija, intolerancija na laktozu, mikroskopski kolitis, Helicobacter infekcija, neuroendokrini tumori.

Smatra se da oko 10% svih pacijenata prve tegobe dobije nakon neke crevne (stomačne) infekcije. Takođe, uzroci mogu biti i preosetljivost creva, povećana propustljivost creva za spoljne materije raznog porekla (sastojci hrane, bakterije, virusi, žučne kiseline), poremećaj crevne flore (disbioza) i brojni drugi faktori. Na sve to se nadovezuju i psihološki faktori u vidu simptoma depresije i anksioznosti koji nastaju kao posledica dugotrajnih, a nerešenih stomačnih tegoba. Posledice stresnih situacija mogu se ispoljiti i kroz učestale stomačne probleme. Ova brojnost i šarolikost u potencijalnim uzročnicima je jedno od objašnjenja zašto je ovim pacijentima ponekad teško postaviti dijagnozu, a još teže lečiti ih, jer se svakom od njih mora prići individualno, navodi doktor Dino Tarabar.

Terapija se određuje na osnovu tegoba, uz savet za promenu određenih životnih navika, prevashodno načina ishrane. Takođe, preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost, postizanje i održavanje adekvatne telesne težine, što manje izlaganja stresnim situacijama, a što više kvalitetnog odmora i sna.

Potrebno je sa pacijentom razmotriti uticaj ishrane i eventualnu povezanost postojećih tegoba sa konzumiranjem specifičnih namirnica (slatkiši, mlečni proizvodi, žitarice, kafa, namirnice koje sadrže gluten i dr.). Preporučuje se tzv. ‘’low FODMAP’’ dijeta, koja ograničava unos određenih vrsta šećera, jer je poznato da je povećana konzumacija tih šećera jedan od najbitnijih faktora koji utiču na premećaj crevne flore (disbiozu). Narušena crevna flora predstavlja jedan od osnovnih problema kod ovog stanja.

Osnovni savet u slučaju pojave problema sa pražnjenjem creva (zatvora) je da se ishrana bazira na namirnicama sa povećanim sadržajem vlakana, da se unosi veća količina tečnosti i primene laksativi. Preostala terapija se zasniva na primeni lekova koji smanjuju bolove u stomaku i nadutost. Ako IBS prati pojava dijareje preporučuje se primena lekova radi usporavanja ubrzane pokretljivosti creva, kao i primena specifične vrste antibiotika. Kod pacijenata sa prisustvom psihičkih tegoba (depresija, anksioznost) preporučuje se konsultacija psihijatra. U svim oblicima IBS se preporučuje dugotrajna primena probiotika, ističe prof. dr Tarabar.

Probiotska kultura koja se u svetskim smernicama preporučuje pacijentima koje muče tegobe nervoznog creva je Lactobacillus plantarum 299v. Ova probiotska kultura je patentirana u Švedskoj i detaljno ispitana u nizu kliničkih studija i u kliničkoj praksi, a u Srbiji se može naći u proizvodu Flobian®. Pomaže da se smanje sve prateće tegobe - nadutost, gasovi, grčevi i bol u stomaku.