Kao zaštitna boja, koja će osigurati njihov nesmetani razvoj, tada je izabrana plava boja.  Bila je to nebeska boja koja je nudila zaštitu protiv sila zla.

U to vreme je bilo rašireno i verovanje u postojanje zlih duhova. Smatralo se da zlonamerne sile posebno privlače rođenja, svadbe i različiti uspesi, te je u tim trenucima trebalo preduzeti posebne mere da bi se njihovi napadi sprečili.

Mnoge stvari, koje radimo kako bi se zaštitili od uroka, imaju svoje tajno, zaboravljeno značenje. Tako je i u slučaju oblačenja muških beba u nebesko plavu boju, boju neba boravišta sila dobra.

Ukoliko se zli duhovi zlosutno okupljaju oko bebine sobe pokušavajući da prodru unutra i nanesu zlo odojčetu, u tome će da ih spreče i oteraju magične moći svete plave boje mališanove odeće i drugih ukrasa u sobi.

U nekim zemljama Srednjeg istoka ne štite se samo bebe nego i cela kuća tako što se ulazna brata boje u svetlo plavu boju.

Postavlja se pitanje zašto na isti način nisu zaštićena i ženska deca. Kako bi se stvorila vizuelna razlika između muške i ženske dece, izabrana je roze, jer je to boja kože. Kao zemljana i biološka prikladna je za žensko telo.

Psihološki gledano roze asocira na zdravlje i čistotu. Ova boja nema zaštitničke moći plave boje, ali ukoliko se ženske bebe smatraju inferiornim u odnosu na muške, što bi se zli duhovi uopšte zanimali za njih?

Ovi razlozi za izbor boje garderobe su vremenom utonuli u zaborav, pa je trebalo izmisliti nova objašnjenja. Tvrdilo se da muškarci nose plavo jer se rađaju u aleji s plavim kupusom dok se devojčice rađaju u roze ružičnjaku.

I ta objašnjenja su brzo zaboravljena, te danas samo mali broj ljudi ima neku predstavu o simbolizmu plave i roze boje. To ipak ne utiče na prenosešenje ovog običaja sa generacije na generaciju.

Plava za dečake, roza za devojčice - postao je ustaljen običaj koji se poštuje bez postavljanja pitanja.

S. M.