Jedan od načina da se zaštitimo jeste vakcinacija, a prvi put ove godine obezbeđena je i četvorovalentna vakcina protiv gripa, najsavremenija vakcina koja postoji u svim razvijenim zemljama u svetu i koja obuhvata dva tipa A virusa i dva tipa B virusa.

U Srbiji je od juče već počela vakcinacija, a tim povodom održana je panel diskusija o značaju imunizacije protiv gripa.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" apelovala je na sve osobe koje su pod povećnim rizikom za nastanak komplikacija ukoliko dođe do infekcije, da se u narednim danima vakcinišu.

Napomenula je da su hronični bolesnici, osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, oboljenjima respiratornog sistema, metaboličkim oboljenjima uključujući dijabetes, gojazni, osobe sa bubrežnom insuficijencijom, malignim oboljenjima i trudnice u povećanom riziku za nastanak komplikacija, čak i smrtnog ishoda ukoliko dođe do infekcije. Upravo zato se njim aposebno savetuje da se zaštite vakcinom.

Zaštitno dejstvo vakacine traje šest meseci do godinu dana, a kako je na panelu istakao imunolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Miloš Marković, preporuka je da se ova vakcina primi krajem oktobra jer je potrebno otpilike da prođe tri nedelje dok organizam ne stekne zaštitu od virusa gripa.

A da li postoje osobe koje ne smeju da prime vakcinu, rekao je doc. dr Goran Stevanović, infektolog i direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti "Prof. dr Kosta Todorović".

- Jedino se osobama koje imaju dokazano tešku formu alergije na jaja, a koja se manifestuje kao anafilaktički sindrom, ne preporučuje se vakcina protiv gripa. A i to je ograničenje koje očekujemo da će se ukinuti. Ove osobe mogu da se vakcinišu jedino pod nadzorom lekara. Takođe, bebe mlađe od šest meseci ne smeju da se vakcinišu, ali samo zato što to još uvek nije odobreno od strane zvaničnih farmaceutskih i drugih medicinskih organizacija - rekao je Stevanović.

Vakcine protiv gripa se proizvode od proteina koji se nalaze u jajima, zbog čega vlada uverenje da ih ni osobe koje su alergične na piletinu ne smeju primiti. Da li je to istina, otkrio je dr Stevanović:

- Osobe koje su alergične na piletinu smeju da prime vakcinu protiv gripa jer proteini pilećeg mesa ne sadrže parktično ništa što bi izazvalo alergijsku reakciju, a što postoji u jajetu. Nije dokazana alergija na piletinu koja bi imala bilo kakve veze sa vakcinom protiv gripa. Virus u injekciji se proizvodi na embrionu jajeta i glavna proteinska partikula koja se u ranijim vakcinama nalazila jeste od samog jajeta i nema veze sa piletinom. Sa novim tehnologijama i to je svedeno na minimum i moje mišljenje je da će i to ograničenje da se u potpunosti ukine, kao što je to bio slučaj sa vakcinom protiv tetanusa ili hepatitisa B. Ali, još uvek ne postoji dovoljno kliničkog iskustva i kliničkih studija iza kojih možemo da stanemo i kažemo da imamo dokaz za ukidanje, To je jedina kočnica koja još uvek postoji.

Ako se osoba koja ne sme da primi vakcinu protiv gripa ipak vakciniše rekacija je zanemarljiva

- Rekacija je zanemarljiva - minimalna ospa, eventualno osećaj nelagodnosti, što čak mislim da je više stvar psihogenog uzroka nego realnog. Daleko jača može biti reakcija na neki lek na koji ste alergični, nego u ovom slučaju. Aktivne komponente vakcine, odnosno proteini virusa gripa, deluju tako da ne razvijaju alergiju, već razvijaju imunite - navodi on.

Svakako, ipak se preporučuje da se pre vakcinacije napomene lekaru da postoji alergija na jaja.

- Naravno, preporuka je da se kaže lekaru da postoji alergija na jaja. Ukoliko je ta alergija jaka, takva da može da izazove anafilaktički šok, verujte da lekari to već znaju - kaže Stevanović i dodaje da druge blage alergije, poput ospe, nisu opasne. Naravno, vakcinacija se ipak vrši u prisustvu lekara.