Postoje ljudi koji vole da vežbaju, dok je većini ova aktivnost iako važna za zdravlje ipak mrska. Najbolje je početi sa vežbanjem još od najranijih dana i zadržati tu naviku, ali nije mali broj ljudi koji u srednjem ili starijem dobu kreću sa intenzivnim vežbanjem. Jedna novija studija otkriva da čak i ako nikada ranije niste vežbali, još uvek imate istu sposobnost ne manju od sportiste svetske klase da ponovo izgradite svoje telo.

Čak i ako niste nikada redovno vežbali i ako ste u srednjem ili starijem dobu, vaše telo ima istu sposobnost da izgradi mišićnu masu.

Fitnes u kasnijim godinama

Istraživanje koje je sproveo tim sa Univerziteta u Birminghamu u Velikoj Britaniji uporedio je sposobnost muškaraca da izgrade mišićnu masu. Muškarci su bili podeljeni u dve grupe: muškarci stariji od 60 godina koji su vežbali najmanje dva puta nedeljno u periodu od zadnjih 20 godina, i oni koji nisu imali konzistentnu rutinu vežbanja, tj. nisu redovno ili uopšte vežbali u svom životu.

Učesnici studije su imali biopsiju mišića 48 sati pre konzumiranja izotopskog pića i održavanja treninga, a zatim još jednu biopsiju nakon završetka. Piće je istraživačima omogućilo da vide kako se proteini razvijaju u mišićima.

Obe grupe su imale jednake sposobnosti za izgradnju mišića kao odgovor na vežbu. Rezultati su bili sledeći: Iako su bili bolje pripremljeni, telo redovnih vežbača sintetizovalo je protein istom brzinom kao i telo nespremnih vežbača, ali fiziološki, mlađi pojedinci imaju veću prednost u izgradnji mišića od starijih pojedinaca.

Ovo istraživanje je jasno pokazalo da nije važno da li ste bili redovni vežbač celog života, jer i dalje možete imati koristi od vežbanja kad god započnete.

Dugoročna posvećenost dobrom zdravlju i vežbanju je najbolji pristup za postizanje zdravlja celog tela, i čak i započinjanje vežbanja kasnije u životu pomoći će da se odloži starenje i slabost mišića, istakli su autori studije.

Kako uopšte funkcioniše vežbanje?

Kondicioni treneri ističu da i ljudi koji kasnije počnu da vežbaju imaju dobre rezultate jer telo reaguje na fizički stres u bilo kojoj životnoj dobi.

Kada se stimulus u vidu vežbanja primenjuje na telo, telo se prilagođava modeliranju novog fizičkog stresa. Aktin i miozin su dva glavna proteina u mišićima koji su odgovorni za kontrakciju mišića. Oni se povećavaju se kako više vežbamo, stvarajući više proteina, tako da mišići postaju jači.

Proces stvaranja mišića započinje kada tražite od mišića da urade nešto izazovno i nepoznato, bilo da je to podizanje tegića, vežbe otpora, snage ili jednostavno trčanje. Ponovni stres u vidu vežbanja razgrađuje stare mišićne ćelije, odnosno vlakna, zatim ih telo popravlja, i oni postaju veći nego što su bili pre – tako se gradi mišić.

Ukratko, nivo iskustva vežbača uopšte nije važan sve dok otpor ili vežbanje budu izazovni. Ako izazovete mišić da radi, on će se menjati na bolje-biće bolje strukture, puniji i veći.

Kada tek počnemo sa vežbanjem, u prvim nedeljama uspostavljanja nove rutine vežbanja, većina nove snage i mišićne mase zapravo nije posledica sinteze i hipertrofije proteina mišića, već rezultat neurološkog sistema tela koji određuje kada treba da “upali”, tj. pokrene potrebne mišićne ćelije.

Na primer, kada krenete sa dizanjem tegova i najmanje kilaže, ruke nisu potpuno sinhronizovane i tegovi se mogu malo prebacivati sa strane na drugu, ili vam drhtati ruke. Ali s vremenom, kada izvodite svoj drugi ili treći set iste vežbe, pokreti postaju sigurniji i sinhronizovaniji, jer je je vaš neurološki sistem na delu.

Nastaviće se…

https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fphys.2019.01084/full