Da li sam pogrešila?

Nisu zalud srpski kraljevi lek za boljke tražili u banji Koviljači. Stara zdanja, prelep park, lekovito blato i sumporne vode i dan-danas brane njenu kraljevsku titulu. Baš takva i jeste ova banja. Raskošna, otmena, mirisna i zelena.....

Na svakom koraku sam otkrivala zbog čega je ovo mesto početkom 20. veka bilo mondensko sastajalište svih koji su nešto značili u društvenom i kulturnom životu Srbije. Posebno je bila omiljena Obrenovićima i Karađorđevićima, zbog čega s pravom nosi epitet kraljevske banje. I jeste kraljevska.

Čim kročite u banjski park, na trenutak vam se učini kako se iz starih banjskih zdanja čuju zvuci bečkog valcera, dok na bal pristižu parovi u raskošnim toaletama.

Banja ima dugu istoriju, a i prati korak sa vremenom. Ona je danas moderno opremljen centar koji se prostire na više od 1.000 metara kvadratnih.

Posebno mi se dopao čuveni banjski park projektovan u engleskom i francuskom stilu, baš po želji kralja Aleksandra Prvog Obrenovića. Upravo je on velikim delom zaslužan što banja Koviljača važi za jednu od najlepših banja u Evropi, savršeno mesto za oporavak nakon bolesti, ali i relaksaciju i pravi kraljevski odmor.

Od smrdljive bare do luksuznog velnesa

Dok uživate u banji, ako se pre dolaska niste upoznali sa njenom istorijom, saznaćete brdo zanimljivih detalja iz njene prošlosti (pored onih pomenutih).

Da li ste znali da je Koviljača bila lečilište još u doba Ilira, a prvi pisani izvori iz 1533. ukazuju na to da su ljudi masovno dolazili na njene lekovite izvore. Prva zgrada za smeštaj gostiju, sa 10 soba, izgrađena je 1858. U 18. veku bogati Turci iz Mačve i Podrinja dolazili su na izlete u banju. Nekada ju je narod nazivao Smrdan banjom zbog smrdljive bare nastale od sumporovite vode koja je vekovima izbijala na površinu. U tom ritu stvorilo se prirodno crno sumporovito blato, a od njega se širio smrad nalik zapaljenom barutu ili trulim jajima.

Preko izvorišta ove vode vodio je karavanski put, pa postoji predanje da su lekovitost smrdljive bare otkrili pratioci jednog karavana koji su baš tu morali da ostave svog iznemoglog i ranjenog konja.

Konj se valjao u crnom mulju i blatu i ležao u toploj sumpornoj vodi. Kada su se putnici vratili istim putem, zatekli su konja zdravog i čilog kako pase travu.

Tako je, kaže legenda, i otkrivena lekovitost banje Koviljače. Ostalo je zapisano da su u lepotama ove banje uživali i Dositej Obradović i Vuk Karadžić, a svoje rane tu je nekad davno vidao i vožd Karađorđe.

Koliko istorije na jednom mestu!

Zaplešite u Kur-salonu

Znala sam šta me sve očekuje u Koviljači, znala sam da je zbog istorijskog značaja posebno mesto, ali jedno su priče i očekivanja, a drugo je šetnja banjom.

U ovom specijalnom kutku Srbije imate priliku da prošetate stazama Karađorđa i Dositeja.

To je za mene veliki plus koji prevagne u odluci letovati u našoj zemlji, da ili ne.

Imajte na umu i da je kralj Aleksandar Prvi Obrenović, koji se i sam u njoj lečio, banju ukazom iz 1898. predao „narodu okruga Podrinjskog na upravljanje i korišćenje“. A onda je kralj Petar Prvi Karađorđević 1904. odlučio da se tu podigne moderna evropska banja.

Tada su izgrađeni luksuzni hoteli i vile i uređen je park koji povezuje sve banjske objekte. Mnogi se slažu da je najlepši objekat u banji dvorana Kur-salon, koja je renovirana i blista u punom sjaju. Ovo prelepo zdanje, simbol banje, otvoreno je 1932. pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karađorđevića.

Koliko je Kur-salon nekada bio značajan, govore i podaci da su u njemu otvorena prva kockarnica na Balkanu, održan prvi izbor za mis Jugoslavije, kao i da je Emir Kusturica snimao deo filma „Otac na službenom putu“, za koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu. Srećnici koji su probali neke od njenih blagodeti kažu da su iz banje odlazili bukvalno preporođeni.