Roditelji se često žale da im je dete "lenjo", ili "nekontrolisano" ili "neodgovorno" ili "tvrdoglavo" ili "razmaženo" i pitaju se šta da učine kako bi to promenili?

Savet psihologa je - ništa! Ako kažemo da je dete "nekontrolisano", onda je to tako. Čovek se u toj situaciji može smo pomiriti sa sudbinom. Ako kažemo da je dete "razmaženo", onda mi jednostavno navodimo činjenicu sa kojom ne znamo šta činiti.

Uradite jedan eksperiment. Zamislite nešto što vam se ne sviđa kod vas. Na primer, prekomerna težina. Opišite ovo na papiru ili naglas, objasnite zašto je to loše i šta biste trebali da promenite. Dajte ubedljive argumente: težina šteti vašem zdravlju i td.

Kako se osećate povodom toga? Da li vam je neprijatno? Da li se slažete da nešto mora da se promeni?

Sada zamislite da vam neko drugi govori te iste stvari koje ste vi govorili sebi. Recimo da "ja" zamenite sa "ti". Šta sada osećate? Da li se vaše raspoloženje promenilo?

Većina ljudi se oseti uznemireno kada od drugih ljudi čuju reči koje sami sebi stalno govore - tipa: debela si, dobila si koji kilogram viška i td...

To je sasvim normalna stva. Ljudi su u stanju da odbrane svoj integritet i identitet, ali su takođe i deca u stanju da urade istu stvar.

E, sada vidite kako se osećaju deca kada im uputite kritiku i oni je ne usvoje. Zbog toga dolazimo do toga da nas "ne slušaju". Nije u pitanju neposlušnost, već prosto reagovanje na kritiku.

Nije naš zadatak da menjamo dete. Ne preuzimajte na sebe ulogu Boga. Sve je jednostavno kada sebi dokažemo da je dete takvo kakvo jeste i da nije na nama da ga menjamo.

Ako je dete bučno kada dođete kući sa posla i kada želite da dremate, nemojte da galamite na njega ili da ga stišavate. Vaš zadatak je da postignete tišinu ne da uništite mir u kući.

Shvatite kakvo je vaše dete. Vi ste ga rodili, stoga ga najbolje i znate. Na način koji ono prihvata, objasnite mu koliko je bitno da se odmarate i da imate malo mira.

Naravno, uvek se nadajte da će vaše ispravno ponašanje oblikovati karakter vašeg deteta, jer će se ono u nekom periodu vašeg života ugledati na vas.

Ali, ostajte vam samo nada jer psiholozi savetuju da nikako ne oblikujete dete prema nekom vašem planu.

Praksa pokazuje da deca bogata duhom odrastaju u porodicama koje jednostavno žive sa njima, vole, poštuju, komuniciraju, brane svoja prava i interese i ne rade mnogo na "vaspitanju".