Živeti u selu nedaleko od Smedereva nije lako. Devojka ne može, da izvinite, da pusti gas, a da o tome cela ulica ne priča mesec dana, jer se ionako ništa ne dešava. A kad ti je dosadno, kao što je i meni bilo, pa si još tinejdžerka, svašta ti se bezobrazno mota po glavi...

Naravno, roditelj poslednji sazna, šta god da se dešava. Rano sam ostala bez oca alkoholičara, što je svakako uticalo na moj razvoj, a već u 12-oj godini sam osećala da imam izraženiju seksualnu želju od mojih vršnjakinja. Telo se probudilo i ja sam 24 časa dnevno razmišljala o seksu, seksu, seksu...

Moji vršnjaci su bili dovoljno nezreli i napaljeni da na svaki moj mig odreaguju erekcijom, što sam obilato koristila. Neki od malo imućnijih su već imali kola (krntije, ali kola), a ništa lepše nego naći kakav put drum ili šumicu pored Dunava, i onda - udri, brale!

No, da ne žurim, idemo redom. Jedva sam dočekala da napunim 13 godina i tada se dogodilo prvi put, sa jednim stidljivkom iz razreda. Probila sam led, i nebo je bilo granica... ono koje sam gledala na leđima, dok sam ležala na ćebetu usred pustog poljančeta, a momak se trudio da me zadovolji, kako zna i ume.

Naravno, ubrzo se pročulo da volim muškarce, i to i van granica mog sela, pa sam učestala noćne izlaske po ono malo kafića u okolini. I ponude su postale bolje, od starijih i imućnijih. Ipak je bolje u Tojoti, nego u razdrndanom Jugu ljubav voditi, složićete se!

Naravno, majka, koja me je uvek savetovala da pre punoletstva ni ne pogledam muškarca, ništa nije znala o tome. Ne zna ni sad, kada imam 18 godina.

Od ove sirotinje smo nekako sakupili pare da počnem studije u Beogradu. Kad samo pomislim koliko me tamo divnih frajera čeka, a da ne pričamo o kolima i skupim hotelskim sobama, noge počnu da mi klecaju! Pa, ne može se večito pod vedrim nebom!

Šta ću kad volim, a vi sudite, to je sad popularno. Mene ionako uvek bilo baš briga šta će selo reći...