Koliko puta ste samo uhvatili sebe da vas kopka šta neko drugi misli i oseća prema vama…Ili, zašto su vaše emocije takve kakve jesu…Kad malo bolje razmislite, ljudi koji poznaju i dobro “čitaju” emocije kod drugih se mnogo bolje nose sa raznih životnim situacijama. Zar ne biste voleli i vi to da znate? Koliko bi bolji mogao biti vaš život ako biste znali kako da regulišete svoje emocije, kao i emocije drugih?

Emocionalna inteligencija imala je “skok” iz psihološke literature u popularnu imaginaciju zbog tvrdnji da je to sposobnost važnija za vaš životni uspeh, od vaše akademske inteligencije. Ukratko, stručnjaci začetnici ovog koncepta definisali su visoku emocionalnu inteligenciju kao znak da ste posebno nadareni i da imate empatiju prema drugima, da razumete sebe i da regulišete svoje emocije tako da ne eksplodirate ili urušite se na najmanju frustraciju koja se pojavi. Naravno, glavno pitanje je da li se emotivna inteligencija može naučiti i steći?

Da li je lako dobiti ovu veštinu koja podrazumijeva promenu celog vašeg načina razumevanja sebe i drugih, da ne spominjemo način na koji komunicirate? Stručnjaci sa Kolorado Univerziteta Victoria Maddingly i Kurt Kreiger su svojim istraživanjima stali u odbranu tvrdnje da je emocionalna inteligencija kvalitet koji se može naučiti, čak iako do tada niste bili posebno obdareni ovom sposobnošću.

Pomenuti istraživači smatraju emocionalnu inteligenciju kao sposobnost koja vam omogućava da se uključite u sofisticiranu obradu informacija o vlastitim i tuđim emocijama i da koristite ove informacije kao vodič za buduća razmišljanje i ponašanja1. Ako poznajete nekoga sa visoko izraženim emocionalnim sposobnostima, onda su dobre šanse da se osećate udobno u prisustvu ove osobe, i stalno ste oduševljeni načinom na koji ta osoba može “čitati vaše misli” i diviti se tome koliko ta osoba, recimo, može da kontroliše ljutnju, bez obzira na provokaciju.

Naravno, ovoj verziji emocionalne inteligencije nekada se suprotstavljaju drugi aspekti koje dovode do uspešnog suočavanja sa emocijama u teškim situacijama, uključujući motivaciju, crte ličnosti, temperamenta, karaktera i društvenih veština.

Na osnovu ovih hipoteza, istraživački tim je svoj program za obuku emocionalne inteligencije podelio na “čistu” obuku za emotivnu inteligenciju, isključivo baziranu na ličnim sposobnostima, i na program za pojedince koji smatraju da je za emotivnu inteligenciju potreban miks veština zajedno sa drugim sposobnostima stečenih iskustvom.

Pomenuti autori su sproveli dve odvojene meta-analize sa 56 uzoraka iz 50 pre-post studija (2.136 učesnika) i 28 uzoraka iz 26 kontrolnih studija tretmana (2.174 učesnika). Učesnici u ovim studijama predstavljali su zanimanja iz raznih javnih i privatnih uslužnih sektora (menadžeri, medicinske sestre, policijski službenici, nastavnici, radnici u maloprodaji), a uzorci studenata bili su izvučeni iz raznih nivoa studija sa većinom iz MBA programa.

Autori navode da su se studije razlikovale po stepenu specifičnosti u pogledu obuke, i da su istraživanja pokazala da se emocionalna inteligencija u dobrom delu može popraviti, ali je ovaj proces ostao pod individualnim naznakama, u zavisnosti kako pojedinci reaguju na programe za poboljšanje emocionalne inteligencije. Ipak, neke naznake i strategije su naveli kao ključne za uspeh ovog procesa.

1 Mattingly, V., & Kraiger, K. (2019). Can emotional intelligence be trained? A meta-analytical investigation. Human Resource Management Review, 29(2), 140–155. doi: 10.1016/j.hrmr.2018.03.002

Prva komponenta uspešnog uključenja u obuke emotivne inteligencije je da budete spremni da učite, odbacite neka stara pogrešna uverenja o vašim emocijama i izgradite nova. Zatim da primenite nova pravila i ideje na svoj život i podeliti svoje misli s drugima, što može vam dati priliku da proverite da li nova pravila funkcionišu.

Druga komponenta uspešnog treninga emocionalne inteligencije podrazumeva mogućnost da praktikujete svoje ideje između sesija kroz razgovor s drugima i dobivanje povratnih informacija o novim pristupima koje pokušavate koristiti u svakodnevnom životu. Na primer, ako želite da steknete znanje za čitanje emocija kod drugih ljudi, isprobajte vaše novo znanje i veštine tako što ćete pitati ljude s kojima ste već bliski o tome, da li je način na koji oni osećaju način na koji mislite da se osećaju. Možda, recimo, sa porodicom u svojoj kući raspravljate o tome koji bi se tepih mogao dobro uklopiti u vašu sobu. Jedan od članova porodice nudi sugestiju, ali umesto da je istražite, samo prelazite na ono što neko drugi govori. Jasno je da ste sada potencijalno uvredili vašeg člana porodice. Umesto toga, sledećeg puta pažljivo pitajte, uvažite i istražite sugestiju svakog člana porodice, a onda svi zajedno glasajte o najboljem predlogu, uz argumente. Tako će konkretno u ovoj situaciji vaša nov, emocionalno-inteligentni pristup, dati jasnu sliku i o emocijama drugih ljudi i sagledavanju cele situacije sa više aspekata, a i mala će biti verovatnoća da se posvađate.

Emocionalna inteligencija je kvalitet koji bi većina ljudi volela da ima. Ako mislite da ona vama nedostaje, pronađite potrebnu literaturu, sadržaj na netu, stručne obuke u vezi poboljšanja ove važne veštine. Najvažnije je početi, ali je ohrabrujuće znati da je rast emocionalne inteligencije i veština koji želite postići, itekako dostižan. Možete vi to!

Ako želite da pročitate nešto više o ovoj i sličnim temama, možete to učiniti upravo OVDE.

Pink.rs