Prevalencija atopijskih bolesti se povećava u savremenom svetu, a atopijski dermatitis predstavlja bolest koja se javlja u ranom detinjstvu. Sa epidemiološke tačke gledišta, oko 20% sve dece razvija simptome atopijskog dermatitisa u nekom trenutku svog života, a polovina od njih u prvoj godini života. U 95% atopijski dermatitis se javlja kod dece ispod 5 godina starosti.

- Atopijski dermatitis je stanje kože koje nije uvek jednostavno razumeti, jer on ostavlja direktne posledice na svakodnevni život deteta i njegove porodice. To je hronično oboljenje kože koje karakteriše suva, nadražena koža, i zapaljenske promene na koži. Najčešće je povezan sa porodičnom istorijom bolesti, potvrdila je dr Milošević.

Uzroci nastanka atopijskog dermatitis mogu biti genetski i imunološki. Oko 30% sve dece sa atopijskim dermatitisom imaju alergiju na hranu, posebno mleko i jaja, ali i soju, pšenicu, kikiriki i voće. Dete sa umerenim do teškim atopijskim dermatitisom ima 50% rizika za razvoj astme, dok je kod dece rizik za razvoj polenske alergije čak 75%.

- Danas se zna da atopijski dermatitis može biti povezan sa disfunkcijom barijerne funkcije sluznice creva. Štaviše, sastav mikrobiote creva može biti različit kod osoba sa atopijskim ekcemom od onih bez ovog stanja, a takve razlike mogu prethoditi razvoju ekcema, naglasila je dr Katarina Milošević.

Takođe postoji sve veći broj dokaza koji ukazuju na ključnu ulogu kolonizacije creva u razvoju imunog sistema. Mogućnost modifikacije kolonizacije probavnog trakta u detinjstvu može da spreči pojavu atopijskih bolesti. Studije koje su do sada sprovedene o lečenju atopičara sa alergija na hranu ukazuju na to da se obnavljanjem propustljivosti crevne sluznice, modulacijom lokalnog imunskog odgovora je moguće ponovo uspostaviti promenjenu imunsku aktivnost.

- Brojna istraživanja koja su u međuvremenu sprovedena pokazala su da ,probiotici mogu da deluju trostruko, na sam uzrok bolesti, zatim, kao veoma korisna pomoćna terapija, i na kraju, kao dobra preventiva bolesti, ističe dr Katarina Milošević.

U jednoj od prvih studija na ovu temu, kod beba alergičnih na proteine kravljeg mleka, fekalne koncentracije sekretornog IgA su bile veće, TNF-a niže, u LGG primenjenoj grupi u poređenju sa placebom. U sledećim studijama na ovu temu pokazano je da su se intenzitet i produženje osipa i subjektivnih simptoma značajno smanjili kod dece sa atopijskim ekcemom koji su koristili probiotike koji su sadržali Lactobacillus.

U drugoj kliničkoj studiji Lactobacillus GG je davan prepartalno, i tokom perioda dojenja majkama koje su imale najmanje jednog rođaka prvog stepena (ili partnera) sa atopijskim ekcemom, alergijskim rinitisom, ili astmom, i postnatalno, tokom 6 meseci razvoja odojčadi. Učestalost atopijskog ekcema u probiotičkoj grupi bila je upola manja, od grupe odojčadi bez probiotika.

Interesantno pitanje je da li se razvoj alergijskih bolesti može prevenirati u ranom detinjstvu modulacijom intestinalne mikrobiote probiotskim bakterijama?
- Poslednjih godina, sve više se radi na istraživanju jedne nove uloge probiotika. Reč je o njihovom uticaju na radu imunog sistema. Njihovom primenom dolazi do obnavljanja integriteta crevne barijere, što onemogućava prolaz alergena i patogenih bakterija kroz sluzokožu creva, naglašava dr Milošević.

Efekat probiotika u prevenciji i otklanjanju alergije predmet je istraživanja brojnih studija, i odvija se mehanizmom koji još uvek nije u potpunosti shvaćen. Mikrobiota creva utiče na razvoj imunskog odgovora i ravnotežu tipova ćelija (Th1 / Th2), što zauzvrat određuje razvoj oralne tolerancije. Imunske ćelije tipa Th2 proizvode IL-4, koje je neophodan za diferencijaciju B-ćelija u ćelijama koje proizvode IgE, i IL-5, što je važno za aktivnost eozinofila i limfocita. Zato imaju posebno povoljan efekat kod alergijskih bolesti, kao što su alergijski rinitis, bronhijalna astma, takođe i alergija na hranu, a posebno na belančevine kravljeg mleka.

To potvrđuju nalazi brojnih studija koji ukazuju da se mikrobiota razlikuje kod dece koja su sklona alergijama i kod kojih u crevima ima manje bifidobakterija, a posebno Lactobacillusa, u odnosu na zdravu decu.

Studije koje su sprovedene sa Lactobacillus-om GG ili sa drugim probioticima datim trudnicama tokom 2 do 4 nedelje pre porođaja, nakon čega je usledilo lečenje posle rođenja do 6 meseci sa istim probioticima, rezultirale su značajno nižim stopama atopijskog dermatitisa tokom prve 2 godine života, u poređenju sa placebom.

Cilj brojnih meta analiza je bio da se proceni efekat upotrebe probiotika tokom trudnoće i ranog detinjstva u prevenciji atopičnih bolesti. Rezultati novih meta analiza pokazali su da probiotska suplementacija sprečava pojavu infantilnog ekcema, što ukazuje na novu potencijalnu indiciju za upotrebu probiotika u trudnoći i ranom detinjstvu.

Konačno, važno je zapamtiti da se bakterije prenose sa majke na dete pri rođenju, i da postoje indikacije da se mikrobiota creva atopičnih odojčadi razlikuje od mikrobiote zdravih odojčadi. U ranom detinjstvu razvoju astme prethodi disbioza mikrobiota creva i metabolička disfunkcija.

- Štaviše, dokazano je da Lactobacillus GG povećava rast bifidobakterija kod novorođenčadi, i kod odraslih koji su preosetljivi na mleko. Dokazano je da primena probiotika kod alergija značajno smanjuje tegobe. Oni se mogu davati i preventivno, ukoliko jedan ili oba roditelja imaju neki vid alergije, ističe na kraju dr Katarina Milošević.

Autor: Pink.rs