Putovanje avinom može izazvati ili pogoršati određena medicinska stanja, ali ipak postoji veoma mali broj bolesti zbog kojih bi osoba morala da odustane od letenja.
Stanja koja mogu da odvrate neku osobu od letenja su pneumotoraks, oštećenje pluća tuberkulozom, zarazne bolesti koje se mogu preneti vazduhom, kao i stanja u kojima bi čak i mala promena vazduha mogla da ošteti tkiva, na primer hirurški zahvat na crevima, piše portal Putujsigurno.
Ljudima koji imaju određene hronične bolesti i zdravstvene tegobe se uglavnom savetuje oprez jer putovanje avionom može da izazove određene probleme vezane pre svega za promenu vazdušnog pritiska, smanjenu količinu kiseonika, “uzburkanost” vazduha, poremećaj telesnog ritma, kao i psihološki i fizički stres.
Osnovni propisi kada je putovanje avionom osoba sa zdravstvenim problemima u pitanju.
Kada je u pitanju prevoz putnika sa zdravstvenim problemima, korisna informacija za avio-kompanije svakako je medicinska potvrda lekara koji prati tok bolesti, da je putnik medicinski stabilan za putovanje avionom i da mu nije potrebna posebna medicinska usluga tokom leta.
Ova medicinska potvrda posebno je bitna prilikom ukrcavanja u avion, ako posada primeti da je dolazeći putnik vidno bolestan i kada moraju da odluče da li će ga primiti na let ili ne.
Danas postoji posebna zakonska regulativa, koju je propisala Asocijacija međunarodnih vazdušnih prevoznika, a koja garantuje da se sve osobe sa zdravstvenim problemima tretiraju bez diskriminacije, pritom naravno vodeći računa na prava, udobnost i sigurnost ostalih putnika.
Aerofobija ili strah od letenja avionom – kako pobediti strah?
Letenje avionom definitivno spada u najbezbedniji vid saobraćaja, daleko sigurniji od putovanja automobilom ili generalno drumskog saobraćaja. I pored te činjenice, procenjuje se da gotovo 25 miliona ljudi na svetu ima strah od putovanja avionom, odnosno pati od aerofobije. Razlog zbog kojeg se toliko mnogo ljudi plaši letenja avionom krije se u tome što svaka avionska nesreća dobije mnoštvo publiciteta, pa se stiče utisak da se one dešavaju znatno češće nego što zaista jeste slučaj. Strah od aviona, odnosno letenja, se najčešće vezuje za anksioznost. Anksioznost predstavlja mentalne, emocionalne, pa čak i fizičke smetnje, a manifestuje se kao osećaj straha, teskobe, preterane zabrinutosti i panike. Fobije ovog tipa mogu izuzetno nepovoljno uticati kako na samog putnika, tako i na ostale putnike i posadu. Putnik koji pati od aerofobije može biti ozbiljna pretnja na letu s obzirom na to da strah ponekad može biti toliko jak da aerofobični putnik pokuša da otvori vrata, razbije prozor ili uradi neku sličnu nepromišljenu radnju. U takvim, ekstremnim, situacijama kabinsko osoblje ima pravo da primeni fizičku silu kako bi obuzdali putnika. Psiholozi navode da postoji niz strahova koji mogu da utiču na aerofobiju, a da pritom nisu direktno povezanim sa samim strahom od aviona. To su uglavnom nomofobija koja predstavlja strah od gubitka mobilnog signala, astrafobija – strah od vremenskih nepogoda, hodofobija – strah od putovanja, kriofobija – strah od hladnoće, ali i mnogo drugih. Ono što je najbitnije jeste da čak i ako spadate u ovu grupu ljudi uvek budete svesni da je sa avionom i vašim zdravljem sve u redu. Ako se pitate kako pobediti strah, odgovor je da to nije nimalo lak zadatak, posebno jer osoba koja ima fobije izgubi mogućnost racionalnog sagledavanja, ali je prvi korak u lečenju ovog neprijatnog osećaja. Dobra vest je da psiholozi tvrde da je aerofobija u potpunosti izlečiva ukoliko na adekvatan način priđete problemu
Putnici sa psihičkim problemima – kada smeju u avion, a kada nikako ne?
Putnici sa teškim psihičkim ili neurološkim problemima, koji nisu pod nadzorom lekara i ne primaju redovnu terapiju prolaze bezbednosne procedure u avionu koje podrazumevaju određena ograničenja. Putnici koji imaju psihičke probleme često ne mogu biti primljeni na let, kako zbog sigurnosti drugih putnika, tako i zbog njihovog mira. Naime, psihički nestabilne osobe mogu veoma nepovoljno da reaguju na letenje, a sam boravak u avionu kod njih može izazvati ozbiljnu psihozu, stres, bes ili napada panike.
Psihoza kao stanje uma se može podeliti na primarnu i sekundarnu, u zavisnosti od toga da li se javlja kao glavna bolest ili kao posledica nekog drugog oboljenja. Primarna psihoza uključuje šizofreniju, manično-depresivnu psihozu ili paranoju, a osobe sa ovim oboljenjima nikako ne bi smele da lete avionom.
Kada su u pitanju osobe sa sekundarnom psihozom, tu je situacija nešto lakša, pa im je dozvoljeno letenje ukoliko je njihovo zdravstveno stanje kontrolisano od strane stručnih lica, i ukoliko njihova primarna bolest nema kontraindikacije za putovanje avionom. Sekundarna psihoza se javlja kao posledica hipoglikemije, malarije, lupusa, side, kancera, sifilisa ili lajmske bolesti.
Pravila putovanja za osobe koje pate od dijabetesa
Putovanje avionom, posebno kada su daleke destinacije u pitanju, može biti pravi izazov za dijabetičare, posebno ukoliko se putuje kroz nekoliko vremenskih zona. To se posebno odnosi na sve one koji imaju dijabetes tipa I, odnosno koji su insulinski zavisnici. Putnici dijabetičari moraju u svom ručnom prtljagu da nose sve svoje medikamente za vreme lete, kao što su igle, špricevi, pribor za kontrolu glukoze u krvi i komplet za hitnu primenu glukagona. Ukoliko postoji potreba za specijalnom hranom za dijabetičare, važno je da se to zatraži unapred, u putnim dokumentima.
Uvek se savetuje da dijabetičari putuju sa nalazom lekara koji sadrži dijagnozu, korišćene doze lekova i papir koji dokazuje potrebu putovanja sa špricevima, koji služi kao objašnjenje carini i sigurnosnoj kontroli na aerodromu. Insulin bi trebalo nositi uvek rashlađen, ali nikada smrznut. Insulin je moguće nositi i ne rashlađen, odnosno na sobnoj temperaturi, ali samo ako će biti upotrebljen u roku od mesec dana, dok se po dolasku na odredište može rashladiti na propisanoj temperaturi.
Kardiovaskularni problemi – saveti za bezbedan let avionom
Kardiovaskularni problemi su najčešći razlog zbog kojih ljudi, koji planiraju da putuju avionom, dolaze kod lekara po savete. To i ne čudi, s obzirom na to da brojni pacijenti nakon infarkta miokarda svedoče o mnogim komplikacijama koje su se javljale na putovanjima unutar prve dve sedmice nakon akutnog događaja, iako kod promatranih slučajeva nije bilo opravdanog razloga da putovanje avionom bude odloženo.
Iako preporuke variraju, mnogi se eksperti slažu da pacijenti ne bi trebalo da lete najmanje tri nedelje nakon nekomplikovanog infarkta miokarda. Putovanje za pacijente sa infarktom miokarda, komplikovanom aritmijom ili bilo kakvom srčanom disfunkcijom trebalo bi da bude odloženo, sve dok dokumentacija o adekvatnoj medicinskoj kontroli ne bude bez komplikacija.
Pacijenti kojima je nedavno ugrađen bypass koronarne arterije ne smatraju se putnicima visokog rizika ako je postoperativni tok stabilan. Ipak, budući da postoji rizik od barotraume u vezi s torakalnom hirurgijom i kasnije dolazećem izlaganjem padu atmosferskog pritiska, savetuje se da se let odloži za najmanje dve nedelje posle operacije. Druga srčana stanja zahtevaju individualnu procenu medicinske stabilnosti, simptoma i verovatnosti da se obavi putovanje bez komplikacija.
Foto: Printscreen
Srčani problemi kod kojih postoji opasnost od kontraindikacija za vreme letenja:
• nekomplikovani infarkt miokarda koji se dogodio najmanje tri nedelje pre leta,
• komplikovani infarkt miokarda koji se dogodio najmanje šest nedelja pre leta,
• nestabilna angina pektoris,
• ozbiljne, kongesivne srčane greške,
• nekontrolisana hipertenzija,
• bypass na koronarnim arterijama ugrađen najmanje dve nedelje pre leta,
• drugi kardiovaskularni problemi koji su se dogodili najmanje dve nedelje pre leta,
• nekontrolisana tahikardija
• ozbiljne bolesti srčanih zalistaka.
Mere opreza za putovanje pacijenata sa srčanim bolestima:
• svi kardiološki lekovi bi trebalo da se ponesu u punoj količini, za ceo put, i da se pre putovanja stave u ručni prtljag,
• pacijenti moraju da se informišu kako da zamene izgubljene ili ukradene lekove,
• pacijenti moraju nositi kopije svojih najvažnijih EKG-a nalaza,
• na ugrađene pacemakere i implantirane srčane delove ne smeju uticati sigurnosni aerodromski uređaji,
• pacijenti sa pacemakerima bi trebalo da ponesu EKG snimljen sa pacemakerom aktivnosti i bez nje,
• kontaktirati posadu aviona na vreme radi osiguranja dopunskog kiseonika za vreme leta.
Foto: Pixabay.com
Ušni problemi prilikom letenja avionom
Zbog naglih promena pritiska vazduha u kabini, sa kojima se normalno susrećemo tokom letenja avionom, svako medicinsko stanje uzrokovano bolestima koje zahvataju Eustahijeve tube (ušni kanal) ili sinuse može dovesti do komplikacija za vreme leta. Negativni pritisak u srednjem uhu, stvoren začepljenjem ušnog kanala, stvara delimični vakuum, koji dovodi do bola ili šuma u ušima, vrtoglavice, slabijeg sluha ili čak do pucanja bubne opne.
Problemi sa izjednačavanjem vazduha u srednjem uhu ili paranazalnim sinusima tipično se događaju prilikom sletanja, a mogu biti uzrokovani različitim uslovima, uključujući upale srednjeg uha, akutni ili hronični sinusitis, alergijski ili upalno uzrokovanu nosnu kongestiju.
Pacijenti kod kojih postoji mogućnost za stvaranja ovakvih problema, moraju znati da primene Valsalvin manevar (zatvoriti nos palcem i kažiprstom i izdahnuti nežno, sa zatvorenim ustima). Žvakanje žvakaće gume i češće gutanje pljuvačke takođe može biti korisno. Deci je najbolje dati flašicu ili cuclu, posebno za vreme poletanja ili sletanja aviona.
Sa lekarom bi trebalo da se konsultuje svaki putnik koji je neposredno pre leta bio podvrgnut nekom hirurškom zahvatu, da li je dovoljno stabilan za putovanje avionom. Putnici sa nedavnim abdominalnim, očnim i plućnim operacijama ili operacijama centralnog nervnog sistema, kao i problemima sa gasovima, zbog naglih promena vazdušnog pritiska u kabini nisu podložni za letenje avionom.
Gasovi u crevima mogu se proširiti za više od 25 odsto volumena kada je avion na visini od preko 8.000 metara, što može uzrokovati pucanje šavova, krvarenje ili perforaciju šupljih trbušnih organa. Putnicima sa nedavnim hirurškim zahvatima u stomaku, koji su imali komplikacije ili onima sa malim ili velikim crevnim opstrukcijama, takođe bi trebalo da se zabrani putovanje avionom.
Iako se saveti doktora međusobno ne poklapaju baš uvek, preporučeno je da se barem sedam do deset dana odloži putovanje nakon laparoskopije ili hirurškog zahvata kod kojeg je moglo da se desi da vazduh uđe u telo, naravno pod uslovom da su drugi faktori pacijentove stabilnosti zadovoljeni.
Putnici sa nedovoljno saniranim pneumotoraksom posebno loše podnose letenje. Pacijenti koji su nedavno bili podvrgnuti transplataciji, pod povećanim su rizikom od infekcija, premda je koncentracija mikroorganizama u kabini aviona niža nego u gradskom prevozu, naprimer. Pacijentima sa teškom anemijom, bilo da je akutni tip udružen sa nedavnom hirurškom intervencijom ili traumom, ili je hronični tip udružen sa unutrašnjim medicinskim uzrocima, trebalo bi savetovati odlaganje putovanja ako je to moguće.
Putnici koji su nedavno učestvovali u ronjenju s bocom, pod rizikom su zbog mogućeg razvoja dekompresijske bolesti, tako da roniocima treba savetovati da pričekaju barem 12 sati pre leta ako su činili samo jedan zaron dnevno. Za one koji su višestruko zaranjali tokom dana, treba tražiti “dekompresijski prekid”, što znači savetovati dodatno vreme od 24 sata pre leta.
Barodontalgiju, odnosno zubobolju koja nastaje izlaganjem promenama barometarskog pritiska teško je predvideti, ali se ona povremeno javlja kod pacijenata sa bolestima zubne pulpe. Stoga je nužno sanirati bilo kakav ozbiljniji kvar na zubima pre letenja avionom.
Saveti za džet leg
“Jet lag” ili tegobe koje se povezuju sa promenama vremenskih zona, fiziološke su reakcije na putovanje na duge destinacije u relativno kratkom vremenskom periodu. Postoji nekoliko saveta kojih možete da se pridržavate kako biste sprečili nastanak simptoma:
• dobro se naspavajte pre samog putovanja
• izbegavajte unos velike količine alkohola neposredno pre i za vreme putovanja
• jedite dobro izbalansirane obroke
• pokušajte da se prilagodite novoj vremenskoj zoni tako što ćete ostati aktivni za vreme vidljivog dela dana
• vežbajte i krećite se
• ograničite upotrebu tableta za spavanje
Najvažnija stvar prilikom putovanja avionom koju osobe sa zdravstvenim problemima moraju da imaju na umu jeste da je najvažnije da se posavetuju sa svojim lekarom, koji najbolje poznaje njihovu istoriju bolesti, kao i da na vreme obaveste avio-kompaniju kojom putuju o svom stanju.
