Naš imunitet je prirodno stabilan i jak i on stalno otklanja biološke uzroke neravnoteže i začetke oboljenja. Imunitet je taj koji ih drži pod kontrolom, ali samo do određene granice. Usled poremećene vibracije životne energije, on više jednostavno neće moći da obezbedi zdravlje našim ćelijama.

Negativne emocije remete vibraciju centralnog nervnog sistema i on posle ne može pravilno da reguliše rad organa i drugih sistema. Krvni sudovi se u slučaju depresije (život sa poremećenom životnom energijom) i stresa sužavaju. Životna energija, kiseonik i hranljive materije koje su neophodne organizmu ne dolaze do određenih organa, do nervnog i imunog sistema.

Termin „psihosomatske bolesti” prvi put je u nauci upotrebio nemački psihijatar Johan Hajnrot, 1818. godine. „Psiho” na grčkom jeziku znači Duša, a „soma” telo. Kao što proizlazi iz naziva, psihosomatskim se zovu bolesti čiji uzroci nisu infekcije i mikrobi, već psihički problemi i blokade.

Dijabetes, bolesti stomaka, bronhijalna astma, bolesti srca, hipertenzija, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, alergije i autoimune bolesti, pa čak i rak, samo su neka od oboljenja koja mogu biti psihosomatska. Bolest je uvek odraz domaćina. Kada promenimo odnos prema Sebi, i bolest će se promeniti. Umesto prosuđivanja života i drugih ljudi, treba živeti poštovanje i divljenje prema svemu u životu kao savršenoj božjoj kreaciji

Umesto straha i povlačenja, bolest može biti i povod da razmislimo o životu koji vodimo i da u njemu nešto promenimo. Ako se shvati na taj način, bolest nije samo nevolja, već važan znak koji nam pomaže da se preispitamo i da postanemo još bolja verzija Sebe. Život nije tu da bi bio mukotrpna dolina suza i patnje, već da bismo u njemu uživali, rasli i kreirali iz snage naše Duše. Zato je važno da bolest shvatimo kao poruku Duše i pokušamo da povratimo svoju pravu prirodu i stanje unutrašnje smirenosti.