Jedna baka je svaki dan peglala svom mužu radne pantalone iako je bio farmer i retko ko ga je nekad video.

Iako je moj deda bio farmer, baka mu je peglala radnu odeću svaki dan. Napravila bi svoj domaći rastvor u staklenoj flaši koja je imala metalni čep.

Poprskala bi dekine pantalone , prostrla ih na stolicu nekoliko minuta da se malo osuše, a zatim ih peglala. Gledao sam to u detinjstvu i mislio da svaka starica to radi. Ali, kako su godine prolazile, shvatio sam da to baš i nije tako", ispričao je dr. Bo Brok, vlasnik veterinarske klinike i autor knjige 'Crowded in the Middle of Nowhere' - humoristične priče o seoskoj zajednici u ruralnom Teksasu.

Kada je imao 13 godina zapitao se zašto to baka radi svaki dan, pa to su ipak samo radne pantalone. Nije mu bilo jasno čemu toliki trud i vreme za nešto što će ubrzo biti prljavo. Većinu dana ga niko nije video osim bake i možda nekoliko farmera.

Zapitao se i zašto baka ne sređuje njegovu odeću svaki dan, već samo dedinu. Nije mogao da izdrži, pa je jednog dana otišao do bake i zamolio je da mu to pojasni.

Njen odgovor bio je toliko sladak da mu se zauvek urezao u pamćenje.

"On je najlepši muškarac kojeg je Bog ikada napravio. On je moj najbolji prijatelj i moja ljubav života".

Želela je da uvek izgleda lepo i uredno jer 'nikad se ne zna na koga može naleteti'.

Nakon toga Bo Brock je malo jasnije gledao na svog dedu i razmišljao o bakinim rečima. Nije joj se baš činio najlepšim na svetu. Bio je to nizak mršav čovek sa relativno velikom pozadinom ako se uporedi sa širinom ramena. Kosa mu je bila proređena, a veštački zubi nisu izgledali lepo kada se nasmeje. Nosio je naočare prevelike za svoje lice, ali njemu je jedino važno bilo da kroz njih dobro vidi sve što ga zanima. Mali Bo Brock se zapitao: 'Kako bi neko ovog čoveka mogao da smatra najlepšim kojeg je Bog ikada stvorio', prenosi Reader's Digest.

Opet nije imao mira pa je otišao do bake i rekao joj da je pažljivo proučio dedu i kako mu se ne čini da je baš on najzgodniji na svetu. Baka je počela toliko da se smeje da je na trenutak delovala kao devojčica. Tada mu je rekla:

"Te bore oko očiju nisu uvek bile tamo, a sećam se i kada je imao prave zube. On ima najlepše plave oči koje sam ikada videla. Potpuno su iste boje kao nebo neposredno pred zalazak sunca. Celo lice mu blista kada se smee, a glas mu je toliko smiren i pun da ga svi u devet okruga žele čuti kada govori.

Želim da se oseća lepim. Svaki dan sređujem njegovu odeću jer sam se zbog njega sve ove godine osećala lepom. On je čovek vredan poštovanja'.

Te reči često su mu se kasnije vraćale u misli. Posmatrao je baku i dedu kako sve više stare zajedno, a on je u 30 godina napokon je shvatio ono što mu je baka govorila. Kada nekoga duboko i iskreno volimo, tada nam je ta osoba jednostavno najlepša na svijetu. To se zove prava ljubav.