Da li vaš trogodišnjak priča, raspravlja se i smeje sa osobom koja u stvari ne postoji? Jeste li više od pet puta pomislili da ima izmišljenog prijatelja? Ukoliko je tako, nemojte odmah da paničite. Ali ako "stvar" potraje, onda imate razlog da reagujete.

Stručnjaci kažu da mnogi mališani do šeste-sedme godine imaju nekog ko ne postoji, a zamena mu je za igračku, druga, srodno biće. Ili mu je samo način da mu dan bude zabavniji, uzbudljiviji. I to je sasvim u redu. Ali, ukoliko se imaginarni drug "prenese" i u školsku klupu, onda roditelji imaju razlog za strah. I moraju što pre da reaguju, odnosno potraže stručnu pomoć.

- To može da ukaže da dete ima određenu traumu - kaže dečji psiholog Marija Onore. - Izmišljeni prijatelj je često signal detetove nemoći, straha, asocijalnosti, frustracija... On može da bude apel za pomoć. Obratite pažnju kako izgleda "razgovor" deteta sa njim, koje osobine, navike i karakteristike mu je dodelio.

Na osnovu toga može da se otkrije trag koji vodi do mališanovog problema, jer istraživanja pokazuju da klinci imaginarnim bićima uglavnom pripisuju vlastite strahove i tegobe. Zato, ako se ovo ponavlja, posle sedme godine - pravo kod psihologa.