Ishrana namirnicama koje u sebi sadrže više vlakana, kao što su hleb od celog zrna, integralne testenine, musli, koštunjavo voće i mahunarke, smanjiće rizik od kardiovaskularnih oboljenja i prerane smrti, navedeno je u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Autori izveštaja za SZO ističu da su to dobre vesti, ali da nisu u saglasanosti sa modernim dijetama u kojima se insistira na manjem unosu ugljenih hidrata.
Istraživanje je vodio doktor Džim Man sa novozelandskog Univerziteta Otago koji je zaslužan što su u smernicama SZO znatno smanjene preporučene količine za unos šećera.
Šećer je loš ugljeni hidrat, dok su vlakna koja se nalaze u hlebu od žitarica sa celim zrnom i musli od ovsa dobri ugljeni hidrati.
Zato dijete koje radikalno odbacuju ugljene hidrate, čak i one bogate vlaknima, koja, kako tvrde naučnici, spasavaju živote, treba izbegavati.
U istraživanju se govori da bi svaka osoba dnevno trebalo da unosi najmanje 25 do 29 grama vlakana, uz napomenu da bi 30 i više grama bilo još bolje. Većina svetske polulacije unosi manje od 20.
Među onima koji su jeli najviše vlakana, smrtnost od svih uzroka smanjila se od 15 do 30 odsto u poređenju sa osobama koje su konzumirale izuzetno malo vlakana.
Rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka debelog creva manji je od 16 do 24 odsto.
Profesor Man, koji je vodio ovo istraživanje, ipak misli da ova novootkrivena saznanja neće dovesti do kraja "rata dijeta" jer je u celu priču uključeno mnogo ličnih interesa. Prepreke nameću mnogi, počev od proizvođača hrane, pa sve do kuvara, posebno onih slavnih.
Tu su, takođe, i lični profesionalni interesi mnogih doktora i naučnika koji neće odustati od svojih ubeđenja.
