Problem je u tome što ga mi nemaštovito i nestručno pripremamo. Ovo su najčešće greške u pripremi povrća.

Ljuštenje - Neko povrće mora da se ljušti, drugo ne samo da ne mora, nego i ne treba, jer tako uklanjamo zdrava vlakna i antioksidanse iz kore. Osim toga, estetski je često lepše povrće sa korom nego ono bez nje. Zato dva puta razmislite pre nego što počnete da ljuštite tikvice, krastavac, šargarepu. Naravno, kada ne ljuštite povrće, prvo ga dobro operite.

Pogrešna temperatura i tiganj - Profesionalci su ustanovili da je od 200 do 230 stepeni prava temperatura za pečenje povrća u rerni. Tako spoljašnjost postaje hrskava, a unutrašnjost mekana. Vodite, ipak, računa o ulju, maslinovo gori na temperaturi višoj od 210 stepeni. Ako na temperaturi višoj od te grilujete povrće, bolje upotrebite neko drugo ulje, poput onog od kikirikija. Problem je i pogrešan tiganj - idealni su plehovi koje dobijate uz rernu jer su niski. Bilo koji visok tiganj sprečavaće vodu da ispari, što može da dovede do suviše vlažnog povrća.

Nedovoljno začina i ulja - Povrće voli začine. Delikatnije poput peršuna možete posuti nakon pečenja, druge poput timijana i ruzmarina pospite pre. Takođe, neko povrće voli više ulja, na primer pečurke i plavi patlidžan traže više ulja nego povrće koje raste ispod zemlje.

Izbegavate zaleđeno povrće - Govorili su nam da je samo sveže dovoljno dobro, zbog čega smo neopravdano bežali od zaleđenog povrća. Ali nekad je ono bolje. Svež grašak je odličan, ali ako ga ne pripremite čim se ubere, njegov šećer se pretvara u skrob što mu daje zrnastu teksturu. Spanać je još jedan primer kad je bolje da povrće bude zaleđeno jer ima više hranljivih sastojaka.

Kuvate - Kad kuvate povrće, ne samo da ono gubi nutritivna svojstva, već i teksturu, postaje bezoblično. Priprema povrća na pari omogućava da ono zadrži boju, ukus, vitamine. Ako baš morate da ga kuvate, ne radite to predugo jer gubi ukus.