Nikola Jokić je u žiži svetske, ali i srpske javnosti, pošto je po treći put dobio MVP nagradu, za najboljeg košarkaša u NBA ligi.
Centar Denver Nagetsa Nikola Jokić odrastao je skromno u Somboru, a jednom prilikom govorio je kako ih je bilo šestoro u domu, u malom stanu. Živeo je Nikola sa braćom, majkom, ocem i bakom koja je spremala toliko ukusan doručak da je često kasnio na prvi čas u školu.
- Kuća je uvek bila puna ljudi, a mi smo se stalno zezali. Bili smo "luda deca", uvek smo pravili mnogo buke. Imali smo mali koš u stanu, pa smo braća i ja stalno igrali. Komšije koje su živele ispod stalno su se žalile našim roditeljima kako smo glasni - pričao je Nikola Jokić pre nekoliko godina tokom intervju za portal "The Players Tribune".
U Somboru je završio OŠ “Dositej Obradović” i dva razreda Srednje ekonomske škole i muku mučio sa časovima fizičkog, a otac ga je vodio kao malog da gleda braću koja su igrala u Spartaku, odnosno Hemofarmu.
- Tata mi je rekao da probam da treniram košarku. Kad mi je to saopštio, počeo sam da plačem. Nisam želeo da treniram, imao sam tada 10 godina i sve mi je to bilo malo čudno, čak sam se i plašio. Posle prvog kontakta s loptom, video sam da mogu da igram.
Nikola Jokić imao je 12 godina kad je dobio prvi dres, a 2012. je krenuo ka zvezdama. Njegov otac Branislav Jokić o Nikoli je ispričao:
- Ono što Nikola voli to su obične stvari. Napravićemo porodične kuće za trojicu sinova, svako ima po auto, uredićemo hipodrom za konje da može tu svoju ljubav da zadovolji. Šta ćeš više? Nije da pre nismo imali i vikendicu i konje i slične stvari, šta sad treba više od ovoga? Treba možda da ode u Beograd na splavove i šta će on tako, da bude neka faca? Njega to ne interesuje, ima i ovde muziku i omiljenu kafanu gde odlazi petkom i subotom sa svojim prijateljima iz detinjstva. Ne sedi on sa novopečenim prijateljima, teško on prima nove ljude oko sebe, moraju biti iz sveta košarke ili konja, treće nešto teško.
