Mere socijalne distance i ograničenog kretanja ostavile su traga na psihičko zdravlje svih, pa i zdravih osoba, kaže specijalista kliničke psihologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS psihoterapeut Vesna Kostić.
Ona kaže da su mere zabrane kretanja, socijale distance, karantina, samoizolacije uticale na strukturu ličnosti i mentalno funkcionisanje svih, izazivajući bes, ljutnju, anksioznost, depresiju i tugu kao najčešće emotivne reakcije.
''Ovo je za sve bila vrlo stresna situacija i traumatičan period. Svi smo prošli emotivne bure tokom ove krize, niko nije ostao neokrnjen'', kaže Kostić za Tanjug.
Ističe da je epidemija korona virusa bila izazov i za mlade i za stare i da je svima promenila način života.
"Mladi su po 80 sati bili zatvoreni sa svojim porodicama, najmlađi su izgubili svakodnevnu rutinu kojoj žele da se vrate Svako se u zavisnosti od mentalnih kapaciteta i strukture ličnosti, prilagođavao ili suprotstavljao situaciji'', navodi Kostić.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Kod zdravih osoba vanredno stanje i uvedene mere uticale su, pre svega, na kognitivne funkcije, ispoljavajući se kroz slabije pamćenje, pad koncentracije, negativne misli, a mnogi su se suočavali sa ''teškim emocijama'' - strahom od gubitka zdravlja, ekonomske egzistencije, nezivesne budućnosti.
Takva osećanja, upozorava Kostić, neće potpuno nestati ni kada se ukine vanredno stanje.
''Mnogi , na primer, sada razmišljaju o vakcini protiv korona virusa i da li će biti obavezna, kada će proći ova pošast, šta dalje da rade To su misli koje ne donose ništa dobro, a izazivaju nezdrave emocionalne reakcije'', objašnjava Kostić.
Napominje da su u narednom periodu ''svi pred testom odgovornost''i i da je važno kako ćemo se ponašati po ukidanju vanrednog stanja i da li ćemo uvažavati preporuke zdravstvene struke.
Svima koji se suočvaju sa anksioznošću ili osećaju bes, ljutnju ili krivicu savetuje da potraže pomoć psihoterapeuta kako bi se redukovali strahove i nezdrave emocije.
''Neki će moći sami da to prevaziđu i nastave dalje, ali ima i onih koji nemaju kapacitet za to'', napominje Kostić.
Foto: Burst
Dodaje da povratak normalnom životu podrazumeva postavljajanje prioriteta i realnih ciljeva.
''Odlazak na more, na primer, u ovom trenutku ne treba planirati. Strpljenje je bilo glavno oružje u periodu epidemije, a ostaje i po ukidanju vanrednog stanja. Vraćanje svakodnevnim aktivnostima i uobičajenim navikama kao što je šoping, treba da ide korak po korak '', kaže Kostić.
Ona smatra da smo se kao nacija ''dobro držali'' u krizi izazvanoj epidemijom korona virusa, a posebno stariji koje je pohvalila za poštovanje svih propidanih mera.
''Čini mi se da su, bez obzira na sve, oni najzadovoljniji jer imaju osećaj da se neko brinuo za njih i da su sve mere uvedene da bi se oni sačuvali i zaštitili od ove pošasti'', kaže Kostić.
<
