Svedoci smo globalne pandemije korona virusa i samim tim i novonastale vanredne situacije i u našoj zemlji. Prva osećanja koja se javljaju kod ljudi su u prvoj liniji poricanje, ruganje, izvrtanje cele situacije u humoristički kontekst, a potom dolaze osvešćivanje, strah i panika. Upravo epidemija panike predstavlja jednu od ljudskih sklonosti prekomernog tumačenja opasnosti uopšte, da ne govorimo o socijalnim, ekonomskim i psihološkim rizicima koje izaziva upravo epidemija panike. U poslednje nedelju i po dana strah je naglo eskalirao, i postalo je teško ponuditi uveravajuće vesti bez prenošenja lažnih nada, koje bi ionako ugrožene ljude mogle dodatno ugroziti. 

Ovih dana je globalna anksioznost svakako nesrazmerna u odnosu na stvarnu pretnju koju predstavlja virus. Ljudima je teško prihvatiti novonastalu situaciju, i tu i dalje prednjače dežurni hejteri, kritičari i ljudi koji u svemu vide katastrofu i beznađe. Da bi se adaptirali na novonastale uslove, umirili sebe i druge i počeli da delujemo proaktivno, potrebna nam je reorganizacija pre svega naše svesti i zdravog razuma. Izvlačenje na površinu najplementijih, možda duboko zakopanih stvari u nama, usled ubrzanog tempa i zahteva modernog vremena. Zato, upravo sada, u ovom periodu nesigurnosti, moramo da zastanemo, primetimo i  upijemo neke pozitivne promene koje su se već dogodile, na neprimetnom nivou, iz novonastalog stanja. 

1. Više nismo neosetljivi na ono što je zaista važno.

Bolesti i nesreće,na stranu negativnih posledica koje mogu biti u manjoj ili većoj meri prisutne,uvek pokreću i niz neočekivanih pozitivnih događaja. Prvo, imaju tendenciju dausmere našu pažnju na stvari koje obično uzimamo zdravo za gotovo. Paradoksalnoje da ih tek kada ostanemo bez takvih stvari ih počnemo ceniti - ili čak bitisvesni da postoje. Na primer, osobe koje pate od astme govore koliko suzahvalne svežem vazduhu i neometanom disanju. Slomljena noga ili pokvaren automogu nas “naterati” da uživamo u slobodi kretanja. Ili opet, neočekivana nesposobnost da se pomerate bez napora može izazvati talas podrške prijatelja i rođaka koji nude pomoć u vožnji ili odlasku u prodavnicu. Samo iz primeratakvih manjih “nesretnih” slučajeva setimo se svojih najmilijih i kreiramo iliobnavljamo rituale poput udruživanja, solidarnosti, šetnji s prijateljima ilizajedničkog obroka. Bolesti i nesreće su takođe blagoslov za okupljanje porodica, prijatelja i raznih vrsta zajednica.

Masovna anksioznost, ekstremne mere karantina i izolacije, kao i prenaglašenomedijsko izveštavanje o pojavi COVID-19, drastično su preusmerili našu pažnjuprema mnogim ključnim karakteristikama našeg života. Sada smo više svesni svogzdravlja i zahvalni za svaki novi dan bez ikakvih simptoma. Svesni smo ranjivei osetljivije populacije u našem društvu, i koliko nam je stalo do njih injihove zaštite. Zahvalni smo takođe i lekarima i svom medicinkom osoblju kojistoje prvi na liniji odbrane protiv virusa, lancima proizvodnje, snabdevanja,održavanja čistoće i nege, bez kojih naša društva ne bi postojala. Najbitnijeje da smo sada svesni da imamo jedni druge, i da smo svi podjednako deo ovogdruštva, bez socijalnih ili klasnih razlika. Briga jednih o drugima je ono štoje omogućilo našoj vrsti da opstane i uspeva protiv svih neprijatelja krozvekove. Podsećajući na to da su naši životi suštinski povezani, i uzimajućiu obzir krhkost sveta koji smo uzeli zdravo za gotovo, podsećamo se i kolikosmo jedni drugima dragoceni.

2. Saradnja između ljudi se neviđeno širi na globalnom nivou.

Pre nego što je panika oko korona virusa pokrenula našu pažnju, svet se već suočio sa epidemijom anksioznosti, usamljenosti, mentalnih bolesti i sve većom neizvesnošću o budućnosti. Od politike do klimatskih promena, očaja i društvenih medija koji iskorištavaju našu mentalnu ranjivost, simptomi razjarenog individualizma su nam već u nekoj meri uništili živote. Na mnogo načina, uslovi za globalnu krizu panike i mentalnog zdravlja već su postojali. Možda ova epidemija pruža pravovremeni protivotrov svemu ovome.

Kako smo se sada svi fokusirali na ono što je najvažnije, vitalni značaj koordinacije i saradnje ponovo je postao stvarnost. Obilje negativnih informacija koje nas čine opsesivnim kad biramo šta da čitamo, izveštavamo ili o čemu da razmišljamo uovim nesigurnim vremenima. Hipotetički scenariji urušavanja čitavih zdravstvenihsistema, ljudi koji umiru ili retki incidenti paničnog zataškavanja mobilišunašu pažnju kreću se virusno putem društvenih mreža i odmažu u stvarnoj pomoći i razumnoj reakciji koju možemo pružiti jedni drugima. 

Ono što zaboravljamo da primetimo, a o čemu se slabije izveštava ili deli putem društvenih mreža, a i to se zadnjih dana drastično menja u pozitivnom smeru, su uobičajeni zajednički poslovi: ljudi koji strpljivo čekaju svoj red u apotekama, ili preduzimaju mere opreza da zaštite slabe, dobročinstvo među ljudima koji se nikada nisu zvanično upoznali, podrška prijatelja, porodice koje posle ko zna koliko vremena su sada na okupu i provode vreme zajedno, volonteri koji donose hranu i potrepštinne najstarijim i naosetljivijim sugrađanima. U mnogo većem obimu, svetske vlade sada koordiniraju preventivne mere sa stepenom saradnje koji nikada ranije nije viđen, i to su neke od stvari zbog kojih možemo da se nadamo svetlijoj i bezbednijoj budućnosti. Opet važi ona stara- svi za jednog, jedan za sve!

Nastaviće se…

Autor: Pink.rs