Franjo Boras (88) odlučio je da ode sa ovog sveta na nasvakidašnji način. Pre nego što će pod krajnje neobičnim okolnostima ispaliti smrtonosni hitac sebi u glavu, on je do tančina pripremio svoju sahranu. Obezbedio je grobno mesto, kupio sebi mrtvački sanduk i krst, odštampao umrlicu i odvojio rakiju za pokoj duše.

Kao u nekom filmu, priča je počela da se odmotava kada je tišinu u Ulici Miloša Kondića, nadomak Školskog centra u Prnjavoru, narušio pucanj iz Borasovog dvorišta.

- Poznanici i policajci su bili zatečeni prizorom. U dvorištu, na prostirci sa jastukom bilo je nepomično telo vlasnika kuće. Ruka mu je bila vezana za pištolj, a na desnoj slepoočnici bila je vidna rana od ispaljenog hica - pričaju, za "Novosti", komšije.

Franjini poznanici kažu i da su im tek tada postale jasne njegove najave da "iza sebe neće ostaviti nikakav nered u kući". Po ulasku u Borasov dom zatekli su šokantan prizor.

- "Dočekao" nas je mrtvački sanduk sa pogrebnom posteljinom, kao i sve ostale stvari za ispraćaj pokojnika na onaj svet. Uz krst, tu su čak bile i umrlice na Franjino ime, kao i flaša sa rakijom za pokoj duše. Ostalo je samo da se popuni prostor za dan i čas njegove sahrane, a sem dvojice sinova, među ožalošćenima naveo je i troje unučadi, kao i komšije i poznanike - pričaju nam njegovi poznanici.

Nekadašnji službenik opštinske administracije, Franjo se još početkom osamdesetih godina prošlog veka razveo od supruge koja je novi brak zasnovala u Banjaluci. Dvojica sinova iz Kanade, odnosno Amerike, retko su mu dolazila. Franjo se odavno žalio da ga izjeda samoća, često najavljujući da će sam sebi prekratiti život.

- Nismo, ipak, ni slutili da je svoj odlazak tako pomno isplanirao. Koje je tek bilo čuđenje pogrebnika kada je Franjo za sebe naručio mrtvački kovčeg. Još pre više godina. A, kada je nedavno još odštampao i svoju umrlicu bilo je jasno da je definitivno odlučio da raskrsti sa ovozemaljskim životom - kažu nam Franjine komšije.