Siniša Zlatić (40), zaslepljen ljubomorom, 2. jula 2016. godine iz "kalašnjikova" u kafiću "Makijato" ubio petoro ljudi i ranio 22 osobe. Dve godine od masakra Žitište se polako oporavlja, ali krvavu noć niko ne može da zaboravi...

Zaslepljen ljubomorom, Siniša Zlatić je tog kobnog 2. jula 2016. godine otišao je u kafić "Makijato" u kojem je sedela njegova bivša supruga Dijana Zlatić (30) sa Stevanom Jojićem i Milanom Majkićem.

Seo je preko puta njih, sa "kalašnjikovim" u ruci, viknuo "K*rvo, nećeš živeti" i počeo da puca u njihovom pravcu. Ispalivši 26 metaka usmrtio je Dijanu, Stevana, kao i goste kafića Jovanu Popović (20), Vladimira Mijatovića (40) i Vladimira Kosovića (34) i ranio još 22 osobe.

Iako je ubica iza rešetaka i Viši sud u Zrenjaninu mu je odredio maksimalnu kaznu od 40 godina, ovaj događaj zauvek je obeležio porodice žrtava, njegovu porodicu, kao i celo selo, pričaju meštani.

Selo se polako, pričaju meštani, vraća u normalu ili se samo tako čini jer ljudi jednostavno nekako moraju nastaviti sa životom.

Porodica ubice Siniše Zlatića, kažu meštani, živi normalno, iako su se neko vreme povukli i čuvala ih je policija. Meštani dodaju i da "nisu oni krivi". Zlatić je odrasla osoba i "sam je kriv za ono što je počinio".

- U zatvoru ga i dalje posećuje samo otac. Ne znam da li mu je oprostio, ali ga obilazi - kažu meštani.

Oca ubijene Dijane, kažu, viđaju kako radi svoj posao. Iza Dijane Zlatić ostao je 11-godišnji sin Nemanja, koji je nakon užasa koji je ostao praktično bez oba roditelja, živi kod Dijaninih roditelja.

- Dijanina sestra se najviše brine o njemu. Uvek kada je sretnem pitam je za njega, kaže da je dobro. Ide u školu, završio je četvrti razred - priča jedna meštanka Žitišta.

Pevali smo "Lipe cvatu" kad su krenuli rafali

Košmari ni danas ne prestaju ni kod Milice Živanov (41), Dijanine prijateljice i očevica masakra. Ona je bila za stolom u blizini te večeri sa 15-godišnjom ćerkom, bratom i snajkom. Za  medije se ponovo prisetila kroz suze trenutaka koji su prethodili krvavom piru.

- Svi su bili veseli. Pevali smo "Lipe cvatu"... I danas zaplačem kada čujem tu pesmu. Tu noć kada smo pobegli u gužvi, prvo mi je Dijana pala napamet. I dalje mi glavom odzvanjaju vrisci jedne devojke kojoj je neko bio upucan - priča Milica, ne uspevajući da suzdrži suze.

Dijanu je, dodaje, upoznala u obilasku manastira na Fruškoj gori i pričala joj je o svom sinu.

- Bila je dijabetičar kao i ja, u obilascima smo sedele na kafi i uvek mi je njen lik u glavi u tom lepom sećanju. Bila je pristojna i prirodno lepa. Ne mogu da je zaboravim - kaže Milica.