Na poslednjem ispraćaju Dragutina Todorčevića, koji je tragično stradao kada ga je jedan dečak zapalilo na ulici, gde je u poslednje vreme živeo, okupila se uža rodbina i njegovi najverniji prijatelji.

U ime njegove dece pročitano je oproštajno pismo, a na kraju je recitovana i pesma, koju je Dragutin napisao u vreme kada je delio sudbinu sa svojim prijateljima u Prihvatilištu za beskućnike u Futogu.

-Bio je pošten, iskren i istrajan čovek. Nema te reči kojom sada možemo da opišemo našu tugu i bol. Svoj životni put je izabrao sam, iako smo ga mi uvek zvali, da dođe i bude sa nama - pisalo je u poslednjem pozdravu Todorčeviću.

Njegovi drugovi, pogotovo oni sa kojima je živeo u najtežem periodu u svom životu, u Prihvatilištu u Futogu, za Dragutina imaju samo reči iskrenog divljenja. Još su svi u šoku i ne mogu da poveruju da je na takav način završio svoj put koji je često ličio na filmsku priču.

- Ostao je sam, doživeo saobraćajnu nesreću zbog koje se teško kretao, ali je uvek imao snage da stvara nešto novo. Neverovatno. Od drveta je pravio šta god da ste poželeli, pisao je pesme i bio nadaren da uzme neki materijal u ruke i podari mu život. Ipak, pre svega bio je dobar i inteligentan, ali eto za ovakve životne priče nema drugog objašnjenja, nego sudbina. Tako je valjda moralo - kaže Z.Č. Todorčevićev drug iz Prihvatilišta.

Dvanaestogodišnji dečak zapalio je novine i bacio na Todorčevića dok je ležao na ulici sa svojim drugom na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu u noći između ponedeljka i utorka. Jorgani kojima je bio pokriven brzo su planuli i nije mu više bilo spasa. Podlegao je ranama nekoliko sati posle u Urgentnom centru. Sa dečakom bila su još dva njegova drugara koji su imali 13 godina, ali oni nisu učestvovali u ovom zločinu.

Č.N.