Najveća slava kod Srba – ali i najveća dilema Sveti Nikola je jedna od najvećih krsnih slava kod Srba, koju obeležava veliki broj vernika. Međutim, svake godine ponavlja se isto pitanje – da li je greh ako se slava proslavlja mrsno, iako pada u vreme Božićnog posta?
Običaji i praksa
Mnogi domaćini iznose pečenje na slavsku trpezu, iako je Sveti Nikola posna slava. Obrazloženje je da su se „svecu i posnom danu odužili ribom“ koju postave na deo stola, dok ostatak obroka čine mrsna jela. Neki se pozivaju i na lokalne sveštenike koji im navodno dopuštaju takvu praksu.
Ipak, prema pravilima crkve – kada slava pada u dane posta, trpeza mora da bude posna i pečenje nije dozvoljeno. Ako slava pada u sredu ili petak, a nije post, mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan.
Stav verskih analitičara
Verski analitičar Draško Đenović naglašava da je pogrešno „prikazati“ malo ribe i posne hrane, a zatim služiti mrsna jela:
„To je svojevrsno licemerje i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca. Posebno kada se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane.“
On dodaje da se običaji sve više zanemaruju u gradovima, dok se u selima poštuju. Često se dešava da ljudi podižu kredite da bi slavili slavu, jer su cene ribe i namirnica otišle u nebesa.
Običaji koje treba poštovati
Riba je neizostavna na posnoj trpezi.
Svaki gost se počašćuje žitom i gutljajem crnog vina.
Predjelo: ajvar, posne salate, pite od kupusa, pečuraka i krompira.
Glavno jelo: riba, prebranac, sarmice od pirinča, riblja čorba.
Zaključak
Crkva jasno poručuje – mrsna trpeza na Svetog Nikolu u vreme posta smatra se grehom. Slava je duhovni čin, a ne samo gozba. Najvažnije je da kolač bude osveštan i presečen, a trpeza pripremljena u skladu sa verom i običajem.
Autor: Dalibor Stankov
