Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. godine u holu beogradskog hotela "Interkontinental" pokrenulo je lavinu svirepih i hladnokrvnih likvidacija svih za koje su sumnjalo da su na bilo koji način povezani sa smrću komandanta paravojne Srpske dobrovoljačke garde.
Jedno od zvučnijih imena koje se našlo na meti Arkanovih osvetnika bio je i Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja, vođa takozvanog "bežanijskog klana". Za razliku od većine protagonista tog vremena, Trlajić u kriminal nije ušao zbog novca, već zbog avanture, a njegova likvidacija 25. februara 2000. godine bila je brutalna, bezobzirna i dobro isplanirana. Vođu "bežanijskog klana" čekalo je nekoliko ekipa egezkutora jer Bata Trlaja nije nije smeo da preživi napad.
Trlajić je ubijen u "svom kraju", u novobeogradskim blokovima, a kao zvanično mesto smrti vodi se Ulica Ivana Ribara 142 ispred čijeg ulaza je nađen, na oko 500 metara od mesta gde je živeo. Pošto je Trlaja, navodno, radio s drogom, istražitelji nikada do kraja nisu isključili mogućnost da je motiv njegove likvidacije bio zapravo preuzimanje narko-tržišta, a ne umešanost u likvidaciju Arkana. Ipak, poznavaoci prilika u beogradskom podzemlju ubistvo Trlajića ipak povezuju sa osvetom zbog likvidacije Željka Ražnatovića, tim pre što su pojedini članovi "bežanijskog klana" kasnije optuženi i osuđeni za ubistvo komandanta Srpske dobrovoljačke garde.
- Prva ekipa ubica čekala je Trlajića oko 22.30 sati na parkingu zgrade u kojoj je živeo, a verovatno su ga pre toga pratili. Navodno je i u okolnim ulicama bilo raspoređenih timova koji su, po potrebi, trebalo da ga napadnu ukoliko počne da beži tim putem. Trlajić je primetio napadače i pokušao je da umakne automobilom, ali su oni zapucali na njega i ranili ga - pričao je nakon likvidacije izvor iz istrage za medije.
Isti sagovornik je ispričao da je Trlajić izgubio kontrolu nad automobilom koji je sleteo s puta u jarak i prevrnuo se. On je ipak uspeo da se izvuče iz prevrnutog auta i počeo da beži pešice, ali su ubice bile uporne, sustigle su ga i ubile.
Policija je posle ubistva pretražila okolinu i pronašla dve automatske puške iz kojih je pucano na Trlaju. Kasnije je policija našla i "audi" koji su napadači koristili i u njemu treću automatsku pušku. U prvom momentu se pretpostavljalo da je pištolj ispao Trlajiću, koji je po svemu sudeći pokušao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tačnim.
Nekoliko meseci pred smrt, Trlaja se posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji je bio pominjan kao organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana, ali nikad nije razjašnjeno oko čega su se sukobili. Ostaće upamćen i kao čovek koji je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu.
Zanimljivo je da je u vreme ubistva Trlajić bio predsednik FK "Bežanija", najmaleroznijeg fudbalskog kluba u Srbiji, kojem su od 1996. do 2005. godine ubijena čak četvorica klupskih funkcionera, od kojh trojica predsednika (Petar Milošević Pjer, Radoslav Trlajić i Goran Mijatović Mita). Ostao je u javnosti upamćen i po rečenici koju je rekao u kultnom dokumentarcu "Vidimo se u čitulji", kada je kriminalnu scenu u Beogradu opisao kao "mala bara, puna krokodila".
Autor: Snežana Milovanov
