Kosta Kecmanović je mogao da vidi svoje roditelje, ali nijednom ih nije pogledao.
Dečak Kosta Kecmanović, koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devetoro vršnjaka i čuvara, svedočio je juče u Specijalnom sudu gotovo četiri sata. U sudnicu je ušao nonšalantno, a na kraju je sve pozdravio rečima "Vidimo se za deset dana!", aludirajući na datum nastavka suđenja.
Dečak ubica je mogao sve da vidi, piše Blic, a njega niko. Bio je u sredini, u centralnom delu sudnice. Ispred njega su sedeli sudija, odnosno sudsko veće. Levo od njega je sedeo glavni javni tužilac i drugi postupajući tužioci u tom predmetu, kojih je dvoje. Takođe na toj strani su sedeli i advokati oštećenih, dok je preko puta njih sedeo branilac Miljane i Vladimira Kecmanovića.
Iza dečaka ubice sedeli su njegovi roditelji odvojeni staklom, neprobojnim staklom, i to je optuženička klupa. Dok u trećem delu sudnice su sedeli roditelji oštećenih, odnosno porodice ubijenih u Ribnikaru.
Dečak ubica bio je okrenut leđima svojim roditeljima i porodicama ubijene dece.
Sudnica je dugačka, njegovi roditelji su njega mogli da vide sa strane i pojedine porodice ubijenih. Takođe, porodice ubijenih su mogle da ga vide i putem televizora, koji se nalazi u tom delu sudnice, koji ima frontalnu kameru, pa su mogli da vide njegove izraze lica.
Roditelji ubijene dece nisu mogli da ga vide osim majke Andrije Čekića, koja je ušla u sudnicu i bila je za govornicom bukvalno pored njega. Svoje roditelj je mogao da vidi prilikom ulaska u sudnicu.
On se apsolutno ni u jednom trenutku nije okrenuo ka njima, niti pogledao ni levo ni desno, gledao je pravo, eventualno u ljude koji mu se obraćaju.
Radnik centra, odnosno njegov staratelj u ovom trenutku, bio je u blizini njega, kao i lekari, dodaje Blic. Stražari su morali stajati iza njega, Vladimir Kecmanović se u ovom trenutku nalazi u pritvoru, što znači da su stražari morali da sede i pored njega, čak dvojica, i pored majke dečaka ubice kako roditelji dečaka ubice ne bi ušli ni u kakvu komunikaciju tokom suđenja.
Autor: Dubravka Bošković
