'NIJE BIO POD UTICAJEM NARKOTIKA' Vešačenjem krvi nakon masakra utvrđeno da Blažić nije bio pod dejstvom bilo čega

On je za Tanjug rekao da je Blažić takođe u svojoj odbrani izneo da je prethodno imao neka neslaganja sa određenim ljudima koji nemaju nikakve veze sa ovim slučajem, i naglasio da čak i da imaju veze to nije opravdan razlog za ovakvo krivično delo.

Na pitanje kako su Blažićevi branioci koncipirali odbranu i da li ima naznaka da će se pozivati na njegovo psihičko stanje i maltretiranje koje je navodno preživljavao u selu, Perović je rekao da svi svedoci koji su do sada saslušani nisu na bilo koji način ukazali na nešto o čemu se provlači u Blažićevoj odbrani.

-Mislim da tu nema tog odgovora u smislu da može da se nađe neki razlog vezano za odbranu prvookrivljenog. S druge strane prvookrivljeni nije hteo da iznosi odbranu u pogledu samog događaja tako da smo mi ostali uskraćeni od toga šta se to dogodilo i na koji način je, iz ugla prvookrivljenog, izvršio to krivično delo- poručio je advokat.

Komentarišući to što je porodica Blažić odbila da svedoči na sudu, a da prethodnog dana nisu ni došli na suđenje iako im je uručen poziv, Perović je rekao da oni nisu odbili već da iskoristili svoje pravo da uskrate svedočenje, koje je zakonom utvrđeno da bliži srodnik ima pravo da uskrati svedočenje pa čak i da ne odgovara na neka pitanja koja bi njega ili njegovog bližeg srodnika dovela u nepodoban položaj. On smatra da bi u ovom slučaju bio moralni čin da je porodica Blažić svedočila na sudu, kako bi kroz to svedočenje na neki način napravili otklon u vezi samog događaja.

-Ovo su retka dešavanja, da je u ratu mnogo je, da je živine toliko pobijeno mnogo je, a da ne pričamo o ljudskim životima. Ako porodica ima jedan komšijski, prijateljski, ljudski pristup svemu ovome, mislim da su trebali da kažu ono što im je poznato pre ili posle događaja- ocenio je advokat.

Perović kaže da je sledeće ročište zakazano za 21. i 28. oktobar, i dodaje da su pozvani preostali svedoci koji su predloženi na te okolnosti a koji su bili ispitani u toku istrage, kao i određeni oštećeni.

Advokat Toma Filai izjavio je danas, povodom toga što je porodica Uroša Blažića optuženom za masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona, odbila da svedoči na sudu, da najbliži članovi porodice imaju pravo da odbiju, ali dodao da ne može cela rodbina da odbije i da za to može da bude kažnje zato što je po zakonu dužnost svedočenja obavezna. Komentarišući to što roditelji nastradalih u masovnom ubistvu 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona kažu da je za njih jedina prihvatljiva kazna doživotna robija koju Blažić ne može da dobije zato što u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, Fila je za Tanjug da bi zakon trebalo da se menja. -U vreme komunizma je bila resocijalizacija važnija od visine kazne, i samo je zamena za smrtnu kaznu bila 20 godina. Smatralo se da je to najduža kazna koju je moguće izreći. Svako ko je odležao 20 godina nije normalan izašao. Možda u 18., 19. veku, ali danas teško- objasnio je advokat.

S obzirom da se svet danas brzo razvija i da tehnologije znatno napreduju, Fila kaže da ljudi koji izađu iz zatvora nakon 20 godina ne može da se resocijalizuje i da uđe u društvo, već da oni najščešće gledaju da izvrše neko krivično delo kako bi se vratili opet u zatvor.

-Dva roditelja su bila kod mene, jedan je izgubio dvoje dece, drugi sina, to je bilo strašno, ali ja sam im rekao šta može da se uradi a to je 20 godina. Verujte mi to nije mala kazna- izjavio je on.

Nemanja Ilić, jedan od mladića ranjenih u Malom Orašju u masakru prošle godine za koji je okrivljen Uroš Blažić, izjavio je danas da koju god kaznu Blažić da dobije pravda nikako ne može da bude zadovoljena za ono što je on učinio. On je za K1 televiziju rekao da zbog povreda koje je tada zadobio, ne može da sedi, već da samo može da stoji uz pomoć štaka i to vrlo kratko, kao i da mu je spavanje i ležanje otežano.

-Sećam se da me taj dan drugarice pitale da ih odvezem do Dubone, nakon čega sam se čuo sa drugom i dogovorili smo se da idemo na Đurđevdanski uranak, kao i svake godine. Otišao sam gore autom, tamo nas je bilo petnaestak. Prvo sam pomislio da su petarde, a posle nekoliko sekundi sam shvatio da nisu petarde već da je neko pucao na nas. Instiktivni osećaj je bio da legnem na zemlju i pokušam nekako da se sačuvam- objasnio je on.

Ilić kaže da je pucnjava trajala oko 20 sekundi, i dodao da u prvom trenutku nakon što je pucnjava prestala nije shvatio da je ranjen i da je pokušao da ustane, nakon čega je osetio jak bol i video da krvari. "Ostali oko mene su zapomagali, vikali su 'pomozite nam'. Ja sam pokušao da se smirim, uzeo sam telefon i pozvao sam oca da dođe. Moj tata je došao posle dva minuta, nije rekao ništa, ja sam ga pozvao ispričao šta se dogodilo i prekinuo vezu. Hitna pomoć je došla posle 15, 20 minuta", izjavio je on i dodao da je oko njega u tom trenutku bilo pet ljudi koji nisu preživeli. Ilić kaže da je njega njegov otac odvezao do Smederevske bolnice gde mu je izvršena određena vrsta sanacije rana, nakon čega je poslat u KBC "Dragiša Mišović" odakle je prebačen u Zemunsku bolnicu na operaciju, gde je imao ukupno šest operacija do sada. "Verujem da mi je neposredno posle pucnjave život bio ugrožen. Ni lekari ne znaju koliko ću da nosim aparat, možda još dva, tri meseca a možda i duže. Doktori sa sigurnošću ne znaju da li ću imati potpuni oporavak", naveo je on. Dodao je da je ranjenima u Malom Orašju i Dubonu omogućena psihološka pomoć i podrška koju mogu da koriste po potrebi, koju i on sam lično koristi. Na pitaje o čemu je razmišljao pred početak suđenja, Ilić je istakao da je osećao nelagodu kako se približavalo suđenje, i dodao da je on na suđenju bio okrenut leđima kako ne bi video Blažića.

Autor: Dalibor Stankov