MRTVA DECA U ŠKOLI I MIRIS KRVI U UČIONICI SE NE ZABORAVLJAJU: Potresno svedočenje nastavnika geografije iz 'Ribnikara'

Zoran Mišović, profesor geografije u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u Beogradu koji je nekoliko trenutaka pošto je dečak-ubica počino jezivi masakr prvi utrčao u kabinet istorije i na rukama izneo jednog teško ranjenog dečak, danas je prvi put javno pred Višim sudom u Beogradu ispričao da je u prvom trenutku mislio da je sve dečija igra, a da je već u sledećem shvatio da su oko njega mrtva deca i da sliku iz škole nikada neće moći da izbriše iz svojih misli, ali i da se "miris krvi iz učionice ne zaboravlja".

Profesor Mišović, danas je svedočio u parničnom postupku koji su roditelji ubijene Adrijane Dukić pokrenuli protiv dečaka-ubice, njegovih roditelja Miljane i Vladimira Kecmanovića, kao i škole i države.

Na početku potresnog izlaganja, profesor je objasnio da je kobnog dana došao u školu iako nije imao prve časove jer mu je u istoj školi supruga profesorka srpskog, a dve ćerke učenice. Na ulazu u školu, kako je naveo, neko vreme je stajao sa ubijenim radnikom obezbeđenja Draganom Vlaovićem, a potom je otišao u svoj kabinet.

- Kada sam začuo prve pucnje bio sam svestan da je u pitanju municija, a ne petarda, ali su me iznenadili intenzitet i jačina. Izleteo sam u hodnik, prvo sam video Sofiju kako leži, potom Bojanu kako sedi ispod stola. Prva misao mi je bila da je u pitanju dečija igra, ali kada sam video Dragana da leži pored stola, znao sam da je ubijen - prisetio se profesor geografije trenutka kada je shvatio da se u školi dogodilo nešto strašno.

Prema njegovim rečima, krenuo je stampedo učenika, nastavnicima je pomogao da izvedu decu na drugi izlaz, a potom se trčeći vratio na mesto zločina i počeo da otvara vrata jednog po jednog kabineta.

- Kada sam otvorio kabinet istorije, deca su ležala ispod stolova. Prepoznao sam Adrijanu i Katarinu. Počeo sam da vičem: "Šta je ovo". Dečak koji je ležao teško ranjen, pomerio je glavu, uputio mi je pogled koji nikada neću zaboraviti. Koleginica Tatjana uputila mi je isti pogled koji je molio za pomoć. Sećam se da sam viknuo: "Ima li još ko živ?", jedan dečak se javio kao pravi đak, podigao je dva prsta - rekao je profesor i dodao da je, misleći da su u pitanju dva napadača, pitao tog dečaka "koliko ih je", a onda dobio odgovor koji ga je šokirao. Dečak mu je odgovorio da je napadač jedan i da je to njihov drug iz klupe.

- Pitao sam ga "gde je", rekao mi je da je iskočio kroz prozor. Potrčao sam odmah napolje, ali je neko već pozvao policiju i policajac me zaustavio i vikao da bacim oružje, uspeo sam da mu kažem da sam nastavnik i da je dečak koji je pucao negde u dvorištu. Vratio sam se po ranjenog dečaka, da ubrzam da dobije pomoć, izneo sam ga na rukama, preskakao sam decu - ispričao je profesor kakva se drama odvijala u prvim trenucima posle zločina.

Prema svedočenju, još teže mu je pao povratak u učionicu, razredna je vikala da ne može da identifikuje decu, a onda je on jer ih je sve poznavao, išao redom od Dragana do poslednjeg ubijenog deteta i prepoznavao ih.

- Znao sam tačno gde je ko sedeo, sutradan kada sam došao, zatekao sam pernice, stvari na klupama, stolice probušene od metaka. Bilo je teško videti to, u svojoj glavi rekonstuisao sam putanju svakog metaka, koji je prošao stolicu, klupu i pogodio dete. Video sam češalj jedne devojčice u lokvi krvi, toga dana su trebali da imaju slikanje i verovatno ga je zato ponela - ispričao je tokom potresnog svedočenja.

Iskaz je danas pred sudom dala i Milica Stanković, koja je toga dana bila školski policajac u OŠ Vladislav Ribnikar. Ona je navela da je ujutru, pred početak nastave obišla školu i ispratila ulazak učenika u nju, navodeći da se ništa ne obično nije dešavala. Kako je bila zadužena da obiđe još jednu srednju školu, otišla je i na radio vezi u 8.40 sati čula da se u školi dogodila pucnjava.

Autor: Marija Radić