Svedok Milojko Bjeković na suđenju Urošu Blažiću rekao da mu je njegov otac Radiša Blažić, kome je dozvolio da se formalno prijavi na njegovu adresu u Mladenovcu, nakon zločina tvrdio da njegov sin nije počinio zločin i da ne zna ko je taj mladić
U Specijalnom sudu u Beogradu za danas je završeno suđenje okrivljenom Urošu Blažiću (22) koji se tereti da je počinio masakr 4. maja prošle godine u selima Dubona kod Mladenovca i Malog Orašja kod Smedereva gde je ubio devet, a teško ranio 12 žrtava. Na današnjem ročištu svedočilo je pet svedoka, od kojih je jedan Milojko Bjeković na čijoj adresi je svojevremeno bila prijavljena porodica Blažić.
Bjeković je sedeo na stolici ispod govornice s obzirom na njegovu starost i loše zdravstveno stanje. Istakao je da ostaje pri svemu što je rekao u istrazi.
- Pozvao me je jedan čovek kog sam ranije upoznao na VMA, i rekao da jedan pukovnik hoće sa mnom da popriča i ako mogu da mu pomognem. Rekao sam da hoću da mu pomognem, video sam čovek pukovnik, pa što mu ne bi pomogao, volim ljude koji nose uniforme. Radiša je došao i rekao mi da ima problem, i da li može da prijavi boravak kod mene u tom stanu, jer za dva meseca treba da dobije stan u Mladenovcu. Ja sam tada hteo da prodam stan, jer je taj stan na trećem spratu i nisam mogao zbog bolesti da se penjem toliko stepenica, ali sam pristao. Rekao mi je da će to biti neka dva meseca, odlučio sam da pomognem. Rekao mi je Radiša tada: "Ajde molim te, samo da me prijaviš jer hoću da dobijem stan u Mladenovcu, treba da ga dobijem od vojske". Rekao sam mu "ma dobro". Nikada nije ni ulazio u stan - rekao je na početku svog svedočenja i dodao:
- Prošlo je dva meseca, pitao sam Radišu da li je dobio to rešenje, da se odjavi, jer bi stavrno da proidam stan i kupim drugi una prvom spratu zbog bolestu. On mi kaže "nisam još biće sad, biće sad." Dolazio je svega tri puta u taj stan, jednom je došao sa ženom. U tom stanu su samo bili prijavljeni i to je bila samo formalnost dok ne dobije stan od vojske. Za to vreme dva puta su na adresu došle neke crvene koverte za njega, tražio mi je da mu ih slikam, a onda mi je odgovorio da nije ništa bitno. Nisam mu se mešao u to. Govorio je da je njegov sin Uroš trebalo da upiše akademiju, tako mi je rekao, hteo sam da pomognem. Ali je zatim krenulo da se odlaže, prošla su dva, tri, pet meseci, zvao sam ga i rekao sam da mu je to njegovo odužilo. Naveo sam mu da moram da prodam stan i da se odjavi. Tražio je da sačekam još malo.
Kako je zatim svedočio Bjeković, video vest u svim novinama da se dogodio masakr.
- Video sam sa vestima da je bio masakr, kopkalo me je nešto, ali nisam bio siguran. Tražio sam ugovor među papirima da vidim da li je sin tog pukovnika kome sam dao da bude prijavljen na moj stan počinio zločin. Tada sam pozvao Radišu, okrenem ga telefonom bilo je to pred slavu 6. maj javi mi se preko Vibera i kaže mi: "Evo mene sa ženom, spavamo." Ja ga pitam jel ovo tvoj sin počinio zločin, on mi kaže: "To nije moj sin. Ne znam ko je to."Ali ja mu ponavljam piše ovde Radiša, pukovnik, sin Uroš i majka doktorka na VMA. Sve se poklapa, on mi kaže nismo to mi. Onda sam morao nešto da preduzmem i molio sam nadležne da ga odjavim i uspeo sam da ga odjavim - rekao je na kraju svog svedočenja Milojko Bjeković.
Podsetimo, Uroš Blažić tereti se za teško ubistvo, dok se njegov otac Radiša Blažić optužnicom Višeg tužilaštva u Smederevu tereti da je nelegalno pribavio oružje kojim je njegov sin počinio nezapamćeni masakr.
Autor: Dubravka Bošković
